Доклеја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 2:
[[Датотека:Anticka Doclea.jpg|десно|мини|300п|Положај античког града и [[римски путеви]]]]'''Доклеа''' ({{јез-лат|Doclea}}, ''Доклеа'', ''Доклеја'', касније названог ''Дукља'') је стари римски град који се налазио у близини данашње [[Подгорица|Подгорице]], на ушћу [[Зета (река)|Зете]] у [[Морача|Морачу]]. Некада је био главни град провинције Превалитане. Најјужнији дио ове провинције се по том граду називао Диоклиција (-{Dioclitia}-). Као Доклеа (-{Doclea}-) први се пут помиње код Птолемеја, а касније и у „Епитоми“ Аурелија Виктора, у -{IV}- вијеку. Именом -{Dioklea}- помиње се код византијских писаца. Не зна се како је и када Дукља опустјела. [[Константин Порфирогенит]] је спомиње као напуштене рушевине. Кад су [[Турци]] почели [[1474]]. ширити [[Подгорица|Подгорицу]], средњовјековну [[Рибница|Рибницу]], употријебили су за градске [[бедем|бедеме]] и куће камење са рушевина Дукље. О некадашњем њеном сјају свједоче остаци масивних зидова у облику [[паралелограм]]а, трагови моста преко Мораче, многи стубови, рушевине једне палате или храма, који околни становници зову „царски двор“, многи саркофази са [[басрељеф]]ом и многе надгробне плоче с [[латински језик|латинским]] натписима. У њој је нађено много новца, понеки златни, већином из 2. и 3. вијека. У неким списима из каснијег средњег вијека спомиње се да је [[цар Диоклецијан]], који је у ствари био из [[Солин]]а, био родом из овог града, да га је он први основао и да се по њему и прозвао.
 
=== Географски положај ===
Град је са три стране ограничен ријекама. Лежи на саставу Мораче и Зете, као и изнад ушћа Ширалије у Зету. У близини Доклеје пролазила је значајна римска комуникација: [[Римски путеви у Црној Гори|пут од Скадра]], преко -{Bersumnuma}-, односно -{Berziminiuma}- (стара средњовјековна [[Рибница]], касније [[Подгорица]]) до Нероне.
 
=== Изглед града ===
Мада је својим природним положајем заштићена ријекама са три стране, Доклеја је била опасана [[бедем|бедемима]], дебљине од 2 – 2,30 метара, прилагођеним конфигурацији терена. Основа му је издужени неправилни могоугаоник. Најјачи бедем је био на источној страни. На сјеверној страни су још увијек видљиво више остатака кула, а изнад ушћа Ширалије налазио се бастион. Широка градска улица "-{''-{via principalis''}-''", на којој се налазио свечани [[славолук]], ишла је правцем сјеверозапад-југоисток. На средини града сјекла се са другом главном улицом. Према Ширалији се налазила западна капија. На другом крају, према Морачи, налазила се јужна капија и мост преко ријеке. Око западне капије, преграђене у -{III}- вијеку, пронађени су сви остаци царских натписа. У граду су се, између осталог, поред форума налазиле типично римске зграде – палате, купатило (терме), просторија за гимнастичке игре (-{''-{palastra''}-'') као и два храма. У базилици су нађени трагови [[мозаик|мозаичког]] пода.
 
=== Водовод ===
Град се водом снадбијевао са извора Цијевне, преко водовода, који је изнад ријеке [[Рибница|Рибнице]] пролазио аквадуктом. Дјелимично се другим системом водовода снадбијевао водом и са брада Лисе.
 
=== Центар провинције Превалис ===
У римском периоду Доклеја је била најзначајнији урбани центар на територији данашње Црне Горе. У првом времену римске владавине (провинција Илирик, касније провинција Далмација) прије оснивања провинције Превалис, у овај град су у мањем броју досељавани ислужени ветерани из римских легија, рјеђе Италици који су насељавали приморска мјеста ([[Рисан]], [[Бигово]], [[Будва|Будву]] и [[Улцињ]]), па исти није имао статус колоније. Наиме, имао је одређену самосталност, као центар илирског племена Доклеата. Са карактеристиком муниципија се помиње од времена Флавијеваца (владавине Веспазијана). Стога је у Доклеји често гентилно име било – Флавији (-{Flavii}-), а као женски кономен често је име Тертула (-{Tertulla}-), које је носила жена императора Тита и баба императора Веспазијана.
 
Са оснивањем провинције Превалис, град је постао њен центар, мада је на сеоском подручју око града романизација била веома слаба.
 
=== Уређење ===
==== -{Ordo decorionum}- (Градско вијеће) ====
====-{Duumviri}- (главни чиновници)====
Вршили су управно-правне, финансијске, па и дјелимично судске послове. Посебни duumviri су обављали послове ревизије спискова грађана муниципија, сваке пете године.
 
==== Бенефицијарији ====
У Доклеји је постојао мали број војних службеника, а сачуван је натпис о двојици ових официра из легије II Adriutix.
 
=== Натписи у Дукљи ===
==== Помени о угледним породицама ====
Из римског периода, у Доклеји су остале забељежене поједине угледне породице Флавија, Епидеја и Касија: Тита Флавија Веркунда, -{duumvira}-, Марка Флавија Фронтона, -{duumvira}- (којем је подигнута и једна статуа од бронзе, а које су биле редовно подизане у част појединих заслужних грађана), Флавије Епидијан, Тит Касије Валерије Епидијан, а помињу се и породице Јулији, Клаудији, Корнелији, Аурелији, Силвији, Верији, Новоји, Елији, Бебији и Лицинији.
 
==== Остали натписи ====
Домаћа илирска имена су прилично ријетка на натписима, а грчка су посвједочена на неколико натписа (Еутицес, Ирена, Олимпија...) Постојање робова и ослобођеника потврђује неколико натписа.
 
Ред 39:
* [[Дукља]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://antickaduklja.com/ Античка Дукља] {{sr}}