Cezaropapizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 2:
== Cezaropapizam u Vizantiji ==
[[
Ovakvo uređenje je postojalo u [[Vizantija|Vizantiji]], gde je poglavar svetovne vlasti ([[car]]) faktički bio i poglavar crkve: on je imenovao crkvenog poglavara, [[carigradski patrijarh|carigradskog patrijarha]]. Carevi su se često mešali u dogmatske sporove, regulišući [[dogma|dogmu]] i [[ritual]]e ediktima i [[zakon]]ima. Takva situacija je postojala u [[Istočno rimsko carstvo|Istočnom rimskom carstvu]] iz vremena prvih vaseljenskih sabora (počevši od borbe protiv [[arijanstvo|arijanstva]]), tokom kojih su crkvena lica apelovala na cara u rešavanju [[dogma]]tskih, [[obred]]nih i crkvenih pitanja. Konačno, takva odredba je bila sadržana u Kodeksu i Novelama [[Justinijan I|cara Justinijana]], koji je rekao da je „izvor sveg bogatstva crkve velikodušnost cara“.
Već [[car]] [[Konstantin I|Konstantin Veliki]] je uvodio cezaropapizam, kad je dao [[hrišćanstvo
Vaseljensko hrišćanstvo je imalo postati temelj vaseljenskog carstva. Car, a ne papa, sazvao je episkope čitavog carstva na prvi opšti (univerzalni, vaseljenski) sabor, da bi se tamo uklonile verske razlike. Kao „episkop za spoljna područja“ (grčki: episkopos ton ektos) osećao se potpuno saodgovoran za Crkvu.<ref>{{cite book | author=August Franzen|title =Pregled povijesti kršćanstva|publisher = Kršćanska sadašnjost – Glas koncila, Zagreb |year = 1970| page=53}}</ref> Tu svoju brigu je izrazio na otvorenju prvog sabora tim rečima upravljenim saborskim očevima: »Moja velika želja je bila, moji prijatelji, da se skupa s vama radujem tog sabora. Gori nego rat i strašniji nego bitka se meni čini taj unutrašnji raskol u Božjoj Crkvi«. Tako Evzebije o otvorenju sabora.<ref>{{cite book | author=Josef Holzer|title =Papeži od Petra do Janeza Pavla II. |publisher = Družina, Ljubljana | year = 1995|page =22}}</ref>
Ред 17:
=== Simfonija ===
[[
Ovaj tip odnosa je našao svoju pravnu formulaciju u tzv. [[simfonija (teologija)|simfoniji]], koja je prvi put bila formulisana u [[6. vek]]u u šestoj [[Justinijan I|Justinijanovoj]] noveli. Justinijanovo učenje o „simfoniji“ poznavao je i [[Sveti Sava]] koji u [[Zakonopravilo|Zakonopravilu]] prevodi najvažnija mesta tog vizantijskog učenja koje je sledio kao model.<ref>[http://www.republika.co.rs/310-311/11.html Mirko Đorđević, Muke sa simfonijom]</ref>
Ред 27:
== Cezaropapizam u istoriji i danas ==
* U [[islam]]u cezaropapizam je još izrazitiji; njegov osnivač [[Muhamed]] je bio u jednoj ličnosti vrhovni državni, vojni i verski poglavar.
* U [[protestantizam|protestantizmu]] došao je do izraza kruti cezaropapizam; po načelu »Cuius regio — eius religio« (»Čija je zemlja — njegova je veroispovest«) feudalni gospodar je određivao versku pripadnost svojih podanika, što se sprovodilo više silom nego milom.
* U [[anglikanizam|anglikanizmu]] kralj [[Henri VIII Tjudor|Henri VIII]] u svojoj ličnosti ujedinio je ne samo zemaljsku, nego i versku vlast i tražio potpuno poslušnost podanika; u protivnom je katolicima preostalo bežanje, gubitak imovine, mučenje ili smrt i to kroz duge vekove. Engleska kraljica (ili kralj) je i danas ne samo vrhovni poglavar države, nego i Crkve; ipak danas i tamo postoji sloboda veroispovesti.
* U današnjem demokratskom uređenju u tom pogledu uglavnom vlada odeljenost Crkve od države, odnosno država je odgovorna za svetovno, a verske zajednice za duhovno područje. Takvo je uređenje i u [[Srbija|Srbiji]] i ostalim bivšim [[Jugoslavija|jugoslovenskim]] republikama.
== Literatura ==
* B. Bangha: ''Katolikus lexikon'' I-IV, A magyar kultúra kiadása, Budapest 1931–1933.
* M. Benedik: ''Papeži od Petra do Janeza Pavla II.'', Mohorjeva družba Celje
* F. Chobot: ''A pápák története''. Pátria, Rákospalota 1909.
* A. Franzen: ''Pregled povijesti Crkve'', Kršćanska sadašnjost – Glas koncila, Zagreb 1970. (po: ''Kleine Kirchengeschichte'', Herder-Bücherei Bd. 237/238. Freiburg i. B. 1968 (2. izdaja).
* J. Holzer: ''Die Geschichte der Kirche in 100 Reportagen''. Niederösterreichisches Pressehaus, St. Pölten 1979, 1. Auflage. (Slovenski prevod: Zgodovina Cerkve v stotih slikah, Družina Ljubljana 1995, Prevedel France M. Dolinar ISBN 961-222-031-X.)
* ''Kalendar Dobri pastir za godinu 1963: Opći crkveni sabori''. K. Karin, Udruženje katoličkih svećenika NR BiH, Sarajevo 1962.
* ''Lexikon für Theologie und Kirche'' I-X, 2. Auflage, Herder, Freiburg im Breisgau 1930-1938.
* F. X. Seppelt –K. Löffler: ''Papstgeschichte von den Anfängen bis zur Gegenwart''. Josef Kösel&Friedrich Pustet, München 1933.
* A. Strle: ''Vera Cerkve, Dokumenti cerkvenega učiteljstva''. Mohorjeva družba Celje 1977.
* Zgodovina krščanstva, Založba: Državna založba Slovenije v sodelovanju s Tiskovnim društvom Ognjišče, Ljubljana 1992. ISBN 86-341-0644-6. (izvirnik: The history of Christianity, Revised edition copyright 1990 Lion Publishing).
== Izvori ==
{{
== Vidi još ==
Ред 58:
{{DEFAULTSORT:Цезаропапизам}}
[[
[[
[[
[[
[[
[[
[[
[[
{{Link GA|fr}}
| |||