Административна подела Краљевине Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
Самоуправа је припадала окрузима (окружне скупштине и окружни одбори) и општинама (општински суд, општински одбор и општински збор). Обезбеђена је судијска независност и непокретност. Државни савет је био највиши управни суд у земљи.<ref>[[Устав Србије из 1888. године]]</ref>
 
Законом о административној подели земље 1890. године Краљевина Србија била је подељена на 15 округа: [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Пиротски округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Подунавски округ|Подунавски]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Црноречки округ|Црноречки]].<ref>[http://books.google.ba/books?ei=dbc0UuG0H6KV7AbHhIDIAg&hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D0%BE+%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5+1890&q=%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5+1890#search_anchor Чедомир Попов: Историја српске државности: Србија и Црна Гора нововековне српске државе], [[САНУ]], стр. 34.</ref> Вароши Београд и Ниш добили су статус посебних управа.
 
Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа., али је Овајовај закон укинуо је административну управу вароши Нишу, и уместо ње је предвидео формирање [[Нишки округ|Нишког округа]], а Црноречки округ је укинут.
 
Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на [[Београдски округ|Београдски]] и [[Смедеревски округ]]. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: [[Београдски округ|Београдски]], [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Нишки округ|Нишки]], [[Пиротски округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Смедеревски округ|Смедеревски]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Чачански округ|Чачански]].
Законом од 24. јануара 1900. подељен је Подунавски округ на [[Београдски округ|Београдски]] и [[Смедеревски округ]].
 
ЗакономПредлогом закона од [[24. август]]а [[1913]]. Јужниновоослобођени крајевијужни новоослобођенидео Краљевине ([[Рашка област]], [[Косово и Метохија]] и [[Македонија]]) је подељенитребало суда буде подељен на 1112 округа и 4645 срезова. ОкрузиПредвиђени окрузи су били: [[Битољски округ|Битољски]], [[ОхридскиБрегалнички округ|ОхридскиБрегалнички]], [[КавадарскиЗвечански округ|КавадарскиЗвечански]], [[КумановскиКосовски округ|КумановскиКосовски]], [[НовопазарскиКумановски округ|НовопазарскиКумановски]], [[ПљеваљскиОхридски округ|ПљеваљскиОхридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[ПриштинскиПријепољски округ|ПриштинскиПријепољски]], [[Рашки округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[ШтипскиТиквешки округ|ШтипскиТиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>[http://wwwМ.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=171&lang=srl Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт САНУ]], Београд 2010, 43.</ref>
 
== Види још ==