Алмогавери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
Disambiguated: галија → Галија (брод) (2) |
||
Ред 46:
'''Руђер де Флор''' ({{jez-kat|Roger de Flor}}) - такође на немачком, '''Рутгер Блум''' ({{jez-nem|Rutger de Blum}}), је био вођа алмогаверса који је из [[историја|историје]] прешао у [[легенда|легенду]]. Није био [[Каталонци|Каталонац]] нити је био рођен у [[Арагон]]у, али су му његови ратни подвизи обезбедили почасно место у историји ових невероватних ратника<ref name="HyV"/>.
Од мајке [[Италијани|Италијанке]] и оца [[Немци|Немца]], врло брзо је остао сироче које су прихватили витезови [[Темплари]] који су у то доба пролазили кроз [[Јонско море]]. Млади Руђер се врло брзо истакао по снази и невероватној храбрости. Чак је стигао да командује флотом [[Галија (брод)|галија]] са којом је такође учествовао у одбрани [[Сан Хуан од Акре|Сан Хуана од Акре]], када је спасао животе многих [[хришћанство|хришћана]]. Међутим, том приликом је био оптужен да је украо неке драгоцености из темпларске ризнице и од хришћанских избеглица, те у страху да га не ставе на суд, побегао је на [[Краљевство Сицилија|Сицилију]] и обрео се на једној од галија дон Федерика. Тамо је по први пут сусрео алмогаверсе са којима је одмах нашао заједнички језик и склопио пријатељства са многим адалидима.
Руђер им је тада понудио оно што су сви они жељно ишчекивали - ново ратно ангажовање које би им донело богатство у виду ратног плена. [[Андроник II Палеолог|Андронику II]], византијском цару преко су били потребни ратници попут алмогаверса како би зауставио надирање [[Турци|Турака]] кроз [[Мала Азија|Малу Азију]]. Заузврат, цар им је понудио дуплу плату од оне која је била уобичајена за [[плаћеник]]е у [[Византијско царство|Византији]]<ref name="Монткада06">[[Франсиско де Монткада]], Маркиз од Ајтоне: Експедиција Каталонаца и Арагонаца против Турака и Грка. 06. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_8_ извор]</ref>, а Руђеру је обећао место [[мега дукс|мега дукса]] и руку једне припаднице византијског племства<ref name="HyV"/>.
Ред 89:
Дана [[7. јун]]а [[1305]]. године, алмогаверска војска је код [[Галипоље|Галипоља]] изашла у сусрет византијској војсци принца Михајла. Алмогавери, знајући да се сукобљавају са бројчано далеко надмоћнијим непријатељем, јуришали су у очајнички напад. [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]] тврди да су тог дана 10.000 Византинаца изгубило животе на бојном пољу, док су губици на каталонско-арагонској страни били незнатни. Принц Михајло је успео да побегне, међутим, ускоро је опет окупио војску и пошао у још једну битку, код [[Апрос]]а, коју је такође изгубио.
Од тада, па током две пуне године, Византинци се нису усуђивали да поново изазивају сукобе. То време су алмогавери искористили за непрекидну пљачку и масакре по целој Грчкој, а посебно у [[Тракија|Тракији]] и околини [[Истанбул|Константинопољ]]а. Такође нису заборавили на Родосто и у једном муњевитом нападу сравнили су град са земљом. Родосто, каже [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]], престао је да постоји. Цела [[Тракија]] је била опустошена. Пошто су им били потребни бродови како би превезли огроман плен који су сакупили током својих напада и [[пљачка|пљачки]], напали с [[Ђенова|ђеновљанске]] [[брод]]ове који су били укотвљени у граду [[Стенија|Стенији]], на неких 200 километара од [[Истанбул|Константинопољ]]а. Напали су град, спалили га и домогли се [[Галија (брод)|галија]].
[[Алани]] и њихов вођа Георгиос, убица [[Руђер де Флор|Руђера де Флора]], нису ништа боље прошли. Напали су их кад су се ови спремали на одлазак кући по истеку уговора о најамништву који су имали са [[Византијско царство|Византијом]]. Напали су их и до једног масакрирали.
| |||