Плантагенети — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Династија Плантагенет''' је била [[енглеска]] краљевска династија коју је основао [[Хенри II Плантагенет]], син [[Жофруа д Анжу|Жофруе д Анжуа]]. Династија Плантагенет је почела да влада Енглеском у [[12. век]]у. Њихов директни преци су владали [[анжу|Грофовијом Анжу]] од 9. века. Владари из ове династије стекли су бројне поседе, тако да се држава на врхунцу моћо простирала од [[Пиринеји|Пиринеја]] до [[Ирска|Ирске]].
Укупно је петнаест владара из ове династије владало Енглеском од 1154. до 1485, укључујући и оне из бочних грана. Првобитна грана ове династије је почела са Хенријем II, а окончала се збацивањем [[Ричард II Плантагенет|Ричарда II]] 1399. Након тога, две гране династије Плантагенет, династије [[династија Ланкастер|Ланкастер]] и [[династија Јорк|Јорк]], сукобиле су се у грађанском рату познатом под именом Ратови двеју ружа. Након три владара из династије Ланкастер, круна је принципом [[примогенитура|примогенитуре]] прешла на три владара из династије Јорк, чији је последњи крај [[Ричард III Јорк|Ричард III]] убијен у бици 1485.
Карактеристична енглеска култура и уметност је настала током владавине династије Плантагенет, уз подршку неких владара који су били заштитници „оца енглеског песништва“, [[Џефри Чосер|Џефрија Чосера]]. [[Готичка архитектура]] је била популарна у то време, о чему сведоче грађевине попут [[Вестминстерска опатија|Вестминстерске опатије]] и [[Катедрала у Јорку|Катедрале у Јорку]] изграђене у том стилу. Одиграо се и трајан развој у друштвеном сектору. Пример за то је [[Јован без Земље|Јован Без Земље]] који је потписао [[Magna carta libertatum|Велику повељу]] која је имала велики утицај на развој [[опште право|општег]] и [[уставно право|уставног права]]. [[Парламент Енглеске]] потиче из периода Плантагенета, као и бројне образовне институције, попут универзитета [[Кембриџ]] и [[Оксфорд]].
| |||