Градска кућа у Новом Саду — разлика између измена

{{прерађивање}}

[[Слика:NoviSad004.jpg|Градска кућа у Новом Саду|250п|десно|мини]]

 

Пре добијања статуса слободног града, Петроварадински шанац је био под камералном (цивилна) и милитарном (војна) управом. Граница између та два дела управе ишла је данашњом Дунавском улицом. Војним делом управљао је оберкапетан постављен од стране војних власти у Петроварадину (најпознатији је био злогласни капетан Секула Витковић), док је цивилним делом града управљао судија, наизменично Србин и Немац. Након укидања Војне границе, град потпада под цивилну управу судаца све до 7. децембра 1788, године када град добија свог првог градоначелника. Судац је и даље председавао градским судом и управљао правним пословима, док је градоначелник водио Економски одбор, бавио се војним и финансијским питањима, и у сарадњи са шефом полиције, бринуо се о безбедности града. Правило које се баш и није увек поштовало било је да уколико је судац католик, градоначелник мора бити Србин и обрнуто. Први градоначелник Новог Сада био је Димитрије Бугарски, дотадашњи сенатор који је два пута био биран на функцији начелника града. Најпознатији новосадски градоначелник био је Светозар Милетић (1861/62. и 1867.).

 

Интересантан је сукоб око места изградње Градске куће. Наиме, 1893. године, када је на иницијативу Светозара Милетића и његових присталица, донета одлука о градњи објекта, јавио се проблем око избора локације. Милетић је желео да се Магистрат подигне на ханском плацу (место на којем се данас налази здање Матице Српске) у традиционалном српском крају Новог Сада, док су католици захтевали да се здање подигне на Главном тргу, насупрот њихове цркве. Католици су победили.

Године 1895. завршено је велелепно здање Магистрата. Репрезентативна неоренесансна палата са торњем представљала је једно од најлепших здања у граду. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате, налазе се куполе, а над ризалитом је мансардни раван кров. На згради доминира високи торањ са балконом на којем су 1907. године ватрогасци поставили звоно «Матилда» које је оглашавало пожаре у граду. На фасади палате истичу се прелепе алегоријске фигуре грчких богиња. Скулптуре је израдио новосадски вајар Јулије Аника. У свечаној сали на првом спрату сликар Павле Ружичка је на симболичан начин урадио обележја радиности, заната и трговине. У овој дворани је 3. јануара 1895. године одржана прва скупштинска седница у новој палати, и у њој су се одржавали и чувени новосадски балови.