'''Свети мученик Маврикије и седамдесет војника''' су [[православље|православни]] [[светитељи]]. У време римског [[цар МаксимијанГалерије|цара Галерија Максимијана]] би велико гоњење [[хришћани|хришћана]]. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. [[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева нису поколебали ове јунаке. На претње цареве одговорише: "''О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа''!" Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: "''Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом''!" Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: "''Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио [[Бог]]а који ти је дао царску власт''!" Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: "''Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника [[Исус Христос|Христова]]''". Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе [[Бог]]у тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око [[305]]. године.
[[Српска православна црква]] слави их 22. фебруара по црквеном, а [[7. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
