Миланско војводство — разлика између измена

'''Миланско војводство''' је било конститутивни део децентрализованог [[Свето римско царство|Светог римског царства]] у северној [[Италија|Италији]] од 1395. до 1797. којом су владале бројне династије, већином изван Италије. Створено је 1395. када је обухватало 26 градова и велику руралну област у средишту [[Падска низија|Падске низије]] источно од [[Монферат|побрђа Монферата]]. Током великог дела свог постојања, војвоство се налазило окружено [[војводство Савоја|Савојом]] на западу, [[Млетачка република|Млетачком републиком]] на исторку, [[Швајцарска конфедерација|Швајцарском конфедерацијом]] на северу, а на југу од [[Средоземно море|Средоземног мора]] делила га је [[Ђенова|Ђеновљанска република]]. Територија Миланског војводства мењала се током векова, али је углавном покривала већи део [[Ломбардија|Ломбардије]], укључујући градове [[Милано]] и [[Павија|Павију]]. [[Парма]] је такође била део Миланског војводства све док се није одвојила у 16. веку у властито [[Војводство Парма|војводство]]. Миланско војводство је на крају припало [[Хабзбуршка Аустрија|Хабзбуршкој Аустрији]] по одредбама [[БаденскиСпоразум миру Бадену|Баденског мира]] (1714), којим је окончан [[Рат за шпанско наслеђе]]. Војводство је остало аустријски посед до 1796. када га је покорила [[Прва француска република|француска]] војска под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном Бонапартом]], а престало је да постоји годину дана касније као резултат [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]], када ју је Аустрија предала новоснованој [[Цисалпинска република|Цисалпинској републици]].

Након Наполеоновог пораза, [[Бечки конгрес]] је обновио многе друге државе које је Наполеон укинуо, али не и Миланско војводсто. Уместо тога, њена бивша територија је постала део [[Краљевина Ломбардија-Венеција|Краљевине Ломбардије-Венеције]], са аустријским царем као краљем. Новооснована [[Краљевина Италија]] је 1866. припојила оно што је преостало од овог краљевства.

Војвода од Орлеана је [[1498]]. је постао краљ [[Француска|Француске]] под владарским именом [[Луј XII]]. Он је одмах након ступања на трон затражио своје ленско добро - Миланско војводство - које му је преко оца наследно припадало. Након одбијања [[Лудовико Сфорца|Лудовика Сфорце]] да му препусти војводсво, Луј је [[1499]]. провалио у сјеверну Италију и свргнуо Лудовика Сфорву с владарског трона. Французи су владали Миланским војводством врло кратко до [[1512]]. кад су им власт у Милану преотели [[Швајцарска Конфедерација|Швајцарци]], који су на трон поставили Лудовиковог сина Масимилијана Сфорцу. Ни Масимилијано није успео да остане дуго на миланском трону, јер је нови француски краљ [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]], поново упао у [[Ломбардија|Ломбардију]] [[1515]]. и након одлучне [[Битка код Марињана|битке код Марињана]] заробио Масимилијана и повео га као затвореника са собом у Француску. Французе су из Миланског Војводства истјерали већ [[1521]]. [[Хабзбуршка монархија|Аустријанци]], који су на власт инсталирали Масимилијановог млађег брата - Франческа Сфорцу II.

Након одлучујућег француског пораза у битка код [[Павије|бици код Павије]] - [[1525]]., чинило се да је [[хабзбурзи|хабсбург]]шки цар [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] постао превише снажан у Италији, због тог се Франческо Сфорца придружио [[Лига из Коњака|Лиги из Коњака]] против цара, заједно с [[Млетачка Републикарепублика|Млетачком републиком]], [[Фирентинска република|Фирентинском републиком]], [[папа Клемент VIII|папом]] и [[Француска|Француском]]. То је резултовало његовим брзим протеривањем из града Милана из којег су га истерале француске трупе, он је ипак успио задржати власт и контролу над доста других градова у Миланском војводству, тако да се поновно вратио у [[Милано]], након закључења мировног [[Споразум из Камбреа|споразума из Камбреа]] у [[1529]].<ref name=tre/>

Цар [[Свето римско царство|Светог римског царства]] [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V Хабсбуршки]] успео је завладати Миланским војводством намеравајући га препустити свом сину [[ФилипФелипе II од Шпаније|Филипу Кастиљском]]. Након потписивања мировног [[Споразумом у Като-Камбрезеу|уговора из Като-Камбрезеа]] [[1559]]. између [[Француска|Француске]] и [[Шпанија|Шпаније]], Француска је признала Шпанији право на Миланско војводство.<ref name=tre/>

Миланско војводство остало је у [[шпанија|шпанским]] рукама све до краја [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]] на почетку [[18. век]]а, кад су га освојили [[Хабзбуршка монархија|Аустријанци]]. [[БаденскиСпоразум миру Бадену|Споразумом из Бадена]] којим је завршен рат [[1714]]. Миланско војводство је уступљено Аустрији. <ref name=tre/>Војводство је остало у аустријским рукама све док северну Италију нису заузеле [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] трупе [[1796]]. Војводство је уступљено Француској [[Кампоформијски мир|Кампоформијским миром]] [[1797]]. Миланско војводство постало је средишњи део нове [[Цисалпинска република|Цисалпинске републике]]. <ref name=tre/>

Након пораза Наполеона, у складу с одлукама [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] од [[9. јунајун|9. јуна]] [[1815]]. Миланско војводство није обновљено, већ је постало део [[Краљевство Ломбардија-Венеција|Краљевине Ломбардија-Венеција]], марионетске државе [[Аустријско царство|Аустријског царства]] са [[ХабсбургХабзбурзи|Хабсбурговцима]] као краљевима. Краљевство Ломбардија-Венеција је престало постојати [[1866]]. кад је припојено [[Краљевина Италија|Краљевини Италији]]. <ref name=tre/>