Криза 3. века — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 10:
Невоље по Царство почеле су [[235]]. године, када су [[Александар Север|Александра Севера]] убили његови војници. Непосредно након тог убиства лимес је био занемарен и варварски народи ([[Готи]], [[Вандали]], [[Алемани]]) су пљачкали територију Царства, доводећи до колапса економски живот у пограничним провинцијама. Поред тога, кризу је продубљивала и чињеница да је због пљачкања варвара аутротет цара и Царства доведена у питање.
Коначно, око [[258]]. године, Царство се фактички поделило у три међусобно сукобљене државе. Провинције [[Галија]], [[Британија (провинција)|Британија]] и [[Хиспанија]] формирале су [[Галоримско царство|Галско царство]], а слично се догодило са провинцијама [[Сирија (провинција)|Сиријом]] и Египтом; трећа држава су сачињавале преостале провинције, са Италијом као средиштем.
Варвари су све време нападали. [[Готи]] су међутим заустављени након победе у [[Битка код Ниша (268)|бици код Ниша]]. Ова победа је била важна прекретница у овој великој кризи: након ње, двојица врло способних војничких царева је дошло на власт: [[Клаудије II Готски|Клаудије II]] (победио је [[Алемани|Алемане]] и преотео Хиспанију од Галског царства), [[Аурелијан]] (победио је [[Вандали|Вандале]], [[Визиготи|Визиготе]], и освојио је остатак [[
Међутим, остала су нерешена питања која су узроковала кризу. Прво, систем наслеђивања у Царству никада није правно ни обичајно дефинисан. То је питање тако увек представљало потенцијални узрок грађанских ратова или макар повод за сукобе између [[Римски сенат|сенат]]а и царева. Даље, огромна величина царства је спречавала да један владар ефикасно руководи одбраном када нападне више непријатеља истовремено. Ова питања је покушао да реши [[Диоклецијан]]: реформе које је он спровео омогућиле су Царству живот од макар још стотинак година на Западу.
==Економске прилике==
Царством је владала висока инфлација: метал у новцу је губио на својој тежини и квалитету. То је почело још у време [[
Једна од последица ових тешкоћа је била у томе што су трговачке везе унутар Царства биле озбиљно угрожене. Трговци нису могли безбедно путовати с краја на крај Царства као раније, како због грађанских немира, тако и због варварских упада. Пропаст трговине довела је до тога да велики поседници земље, у немогућности да продају летину и друго, почну производити само за сопствене потребе; с друге стране, без трговине није било и новца, тако да се уместо куповине мануфактурних производа, почеле су се стварати локалне радионице. И то је економска форма позната из каснијих епоха. У међувремену обично становништво из градова почело је да се насељава у сеоским срединама, тражећи тамо храну и посао. Да би то добили (заједно са мало земље) били су спремни да се одрекну неких својих права; тако су настали [[колони]]. Колони су каснијим реформама били чврсто везани за земљу, а имали су обавезу да служе у војсци. Касније је њихов положај постао населдан. И то је била клица [[феудално друштво|феудалног друштва]], клица која се формирала у [[Римско царство|Римском царству]] током велике кризе III века.
Ред 25:
==Види још==
* [[Аурелијан]]
* [[Клаудије II Готски|Клаудије II]]
* [[Диоклецијан]]
* [[Галијен]]
* [[Битка код Ниша (268)|Битка код Наисуса]]
== Спољашње везе ==
| |||