Википедија

Криптографија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
== Историјат криптографије ==
[[Датотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ова изјава приликом преласка [[Рубикон]]а у шифрираном дописивању гласила би: '''''-{fqkf ofhzf kyz}-'''''. Помицањем сваког слова за шест места у абецеди лако се може прочитати прави смисао поруке: '''''-{Alea iacta est}-''''' (коцка је бачена) .
Прву познату расправу о криптографији написао на 25 страница италијански архитекта [[Леоне Батиста Алберти]] [[1467]]. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста која су у XIX веку прихватили и усавршавали немачки, енглески и француски шифрантски бирои.
 
Пола века након тога објављено је у пет свезака дело Јоханеса Тритхемуса прва књига из подручја криптографије. У 16. значајан допринос дају милански доктор [[Ђироламо Кардано]], [[математика|математичар]] [[Батисто Порта]] и француски дипломата Блаисе де Вигенер.
 
Све до [[Други светски рат|Другог светског рата]] шифроване поруке могле су се колико-толико и дешифровати. На немачкој страни појавила се машина која је шифровала поруке на до тада још невиђен начин. Немци су машину назвали [[Енигма]]. Међутим ма колико је она у то време била револуциона савезници су успели да разбију поруке шифроване [[Енигма|Енигмом]].
Ред 33:
Као што смо рекли, код симетричне енкрипције користе се исти кључ и за шифровање и за дешифровање. Баш због тога је разноврсност, а самим тим и сигурност алгоритама овакве енкрипције је велика. Битан фактор је и брзина - симетрична енкрипција је веома брза. Поред свих предности које има на пољу сигурности и брзине алгоритма, постоји и један велики недостатак. Како пренети тајни кључ? Проблем је у томе, што ако се тајни кључ пресретне, порука се може прочитати. Зато се овај тип енкрипције најчешће користи приликом заштите података које не делимо са другима (шифру знате само ви и њу није потребно слати другоме).
 
[[Klod Elvud Šenon|Клод Шенон]] је дефинисао услове савршене тајности, полазећи од следећих основних претпоставки:
# Тајни кључ се користи само једном.
# Криптоаналитичар има приступ само криптограму.
Ред 64:
 
Предност овог начина шифровања је у томе што не мора да се брине о случају да неко пресретне јавни кључ, јер помоћу њега може само да шифрује податке. Такође, програми са оваквим начином шифровања имају опцију да потписују електронске документе (о томе ће бити речи нешто касније).
Појам система са јавним кључевима увели су Дифи и Хелман [[1976]]. године. Први такав систем који су они дефинисали био је протокол, познат под именом размена кључева Дифи-Хелман. [[1977]]. године објављен је најчувенији и најпопуларнији алгоритам за симетричну криптографију [[РСА]], чије име представља скраћеницу сачињену од првих слова презимена аутора [[РонРоналд РиверстЛин Ривест|Рона Риверста]], [[Ади Шамир]]а и [[Леонард Ејдлман|Леонарда Ејдлмана]].
 
== Функција за сажимање – хеш функција ==
Горе наведени алгоритми шифровања не штите интегритет односно веродостојност поруке која је шифрована. Ово је врло важно из разлога јер је могуће да је кључ проваљен и да нам нападач шаље лажне поруке, али и могућности да је дошло до грешке приликом шифровања, тако да примљена порука није идентична оригиналном документу. Из тог разлога креиране су [[криптографска функција за сажимање|функције за сажимање]] или хеш (могу се сусрести и под именима енгл. '''-{one-way, hash function, message digest, fingerprint}-''') алгоритми. Најпознатији и најкоришћенији хеш алгоритми су -{[[SHA|SHA-1]]}-, -{[[MD5]]}-, -{[[MDC-2]]}-, -{[[RIPEMD|RIPEMD-160]]}- итд. Хеш алгоритми се сврставају у криптографске алгоритме без кључа.
 
== Дигитални потписи ==
Ред 76:
* -{[[SSL]]}- (-{Secure Socket Layer}-),
* -{[[TLS]]}- (-{Transport Layer Security}-),
* -{[[Virtuelna privatna mreža|VPN]]}- (-{Virtual Private Network}-),
* -{[[KERBEROS]]}-,
* -{[[SESAME]]}-,
Ред 82:
 
== Будућност криптографије ==
[[КвантнаKvantna криптографијаkriptografija|Квантна]] и [[ДНК]] криптографија ће можда у некој скоријој будућности представљати основ за заштиту поверљивих докумената. [[Kvantna kriptografija|Квантна криптографија]] настала је као последица открића у области [[квантни рачунар|квантног рачунарства]]. Она се заснива на једном од основних принципа [[квантна физикамеханика|квантне физике]]: [[Хајзенбергов принципРелације неодређености|Хајзенберговом принципу неодређености]].
Један од твораца -{[[RSA]]}- [[алгоритам|алгоритма]], [[Леонард Ејдлман]], дошао је на идеју коришћења [[ДНК]] као [[рачунар]]а. Он је претпоставио да се ДНК може посматрати као рачунар огромне снаге способне за паралелно извршавање операција. Тиме се брзина извршавања експоненцијално повећава у односу на обичне рачунаре.
 
Ред 91:
* [[Шифра]]
* [[Борис Хагелин]]
* [[Kvantna kriptografija|Квантна криптографија]]
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Криптографија”