Археолошки локалитет Пионирски парк — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{ДБГ}} Прошло је више од сто година од када трају заштитна и систематска истраживања античк… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ДБГ}}
Прошло је више од сто година од када трају заштитна и систематска истраживања античког [[Сингидунум|Сингидунума]]. Нажалост, на почетку 21. века, сазнања о овом граду су и даље површна у односу на познавање историје других античких градова који се толико дуго истражују. Један од разлога јесте и тај што је над античким Сингидунумом израстао савремени [[Београд]], чијом изградњом су уништени ранији културни слојеви.
[[Датотека:Plaque on a public drinking fountain in Pionirski Park in Beograd, October 13, 2012.jpg|280px|натпис на фонтани, Пионирски парк|thumb|right]]
Антички Сингидунум, који су чинили војни логор, цивилно насеље и некропола, проглашен је за археолошко налазиште – културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 176/8 од 30. 6. 1964. године. Овај град је представљао значајни урбани центар провинције [[Горња Мезија|Горње Мезије]] у 1. веку наше ере. С обзиром на то да се налазио на путу између два велика града, Сирмијума и [[Виминацијум|Виминацијума]], Сингидунум се развијао као њихова важна спона. Специфичан стратешки положај представљао је предуслов за настанак урбане структуре града, која се састојала из легијског логора, некропола и занатске делатности.
Камено утврђење трапезастог облика, димензија око 560 м x 330 м, на брегу изнад ушћа Саве у Дунав представљало је седиште легије IIII FLAVIAE. Одбрамбени ров на простору око [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове улице]] био је део земљано-палисадног утврђења првобитног логора, за које се претпоставља да је било површине 200 м x 400 м.
Насеље се с временом ширило и сужавало, а у периоду свог највећег развитка простирало се на територији која обухвата простор од данашњег Косанчићевог венца, преко Улице краља Петра, Узун Миркове, Студентског трга и простора око Филозофског факултета, идући ка северу и североистоку.
Ред 25:
Већина гробних конструкција била је опљачкана, вероватно у току најезде варварских племена. Само један гроб (девојчице од око 14 година) није опљачкан и био је основа за каснију презентацију археолошких налаза. У овом гробу су, поред остатака скелета, откривени и гробни налази, положени у току сахране: глеђосани крчаг, две бронзане алке, златна алка са копчом за затварање.
Од осталих откривених покретних археолошких налаза са локалитета Пионирски парк треба поменути: стаклену перлу откривену у саркофагу, бронзани новчић с представом [[Константин II|Константина II]] као цезара (324–337) на аверсу и два војника са два стандарда на реверсу, као и један балсамаријум плавозелене боје.
[[Датотека:Sculpture 'Devojka sa krčagom' in Pionirski Park in Beograd, October 13, 2012.jpg|280px|Девојка са крчагом, Пионирски парк|thumb|right]]
Ред 38:
==Спољашње везе==
* [http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/k4/
| |||