Четврти васељенски сабор — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. [[Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431.]] године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа.
 
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је [[Исус Христос]] заиста оваплођени Логос, истинити [[Син Божији]], ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је [[Дјева Марија]] истинита Теотокос ([[Богородица]]), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у [[Витлејем]]у, је нестворени, божански Син Божији, један од [[Света Тројица|Свете Тројице]]. Према томе, [[Исус из Назарета|Исус из Назарета]] је једно лице или ипостас са сведве природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун [[Бог]]. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са [[Бог Отац|Богом Оцем]] и [[Свети дух|Светим Духом]]. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима.
 
{{клица-вера}}
Анониман корисник