Павле Давидовић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (уклоњена категорија Аустријске војсковође; додана категорија [[:Категорија:Аустријски и аустроугар…)
м (Разне исправке)
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Велика сеоба Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је [[барон]], а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[регимента|регименте]].
 
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-17891788—1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. [[1789]]. године учествовао је у заузећу [[Београд]]а, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
 
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.
1.572.075

измена