Пјесму о пролазности и [[Ефемерно|ефемерности]] живота „Де Бревитате Вите“ ({{јез-ла|De Brevitate Vitae}} - О краткоћи живота) је највјероватније компоновао и написао ријечи [[Болоња|болоњски]] [[Бискуп |бискуп ]][[Д. Страда]] 1267. године. Пјесма је током свога дугогодишњег живота претрпјела многе измјене а наслов је, што је логичан слијед, послије констатације да је "живот кратак" замјенила са „радујмо се“се" —- гаудеамус игитур. Данашњи облик пјесме потиче од В. Киндлебена који је објавио у књизи ''Штудентенлидер'' ({{јез-де|Studentenlieder}}) 1781. г. а која је премијерно изведена 1797. г. Занимљиво је да је [[Јоханес Брамс]] ову пјесму „уградио“ у своју Академску фестивалску увертиру. [[Фатализам|Фаталности]] поражавајуће суморности људске пролазности, као антисудбину, супротставља младост у раскошном интензитету радости живота. Она јесте [[Ода|ода]] младости и ту се крије њена вјечитост. Од тада се, мање-више, ова пјесма у континуитету изводи као студентска химна све до данашњих дана под именом „Гаудеамус игитур“. <ref name="Саничани">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.</ref><ref name="Козара"/><ref name="Пећани">"Gaudeamus igitur / Brüder laßt uns lustig sein / Riemuitkaamme, vielä on free midi mp3 download Strand Hotel Sechelt bed breakfast". Ingeb.org. Retrieved 2012-07-12.</ref>
