Сан — разлика између измена

'''Сан''' је [[ум|ментална]] [[активност]] за времетоком спавања. Не подлеже критичности, невољна је и ирационална. Сан најпотпуније помаже у проучавању несвесног и спознавању самог себе.<ref>{{РСР}}</ref> Многи истраживачи људске душе посветили су своје време сновима, у нади да ће открити смисао и значај сна.

Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука која се бави сновима се зове [[Онеирологијаонирологија]].<ref>-{Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." ''Science'' 118: 273-274.}-</ref><ref>-{Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. ''Conscious Mind, Sleeping Brain''. New York: Plenum Press.}-</ref> Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.<ref>{{cite web|last=Ann |first=Lee |url=http://science.howstuffworks.com/environmental/life/human-biology/dream3.htm |title=HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep" |publisher=Science.howstuffworks.com |date=2005-01-27 |accessdate=2012-08-11}}</ref>

Сан може да изгледа сасвим нормално, а са друге стране може бити и у потпуности надреалан. Снови могу да буде креативне мисли као и инспирацију у појединцу који их сања. Ликови ( пројекције ) у сну могу да буду веома блиске особе, али ипак, пројекције су најчешће апсурдни и нереалистични. Снови су обично ван контроле појединца, са изузетком [[Луцидни сан|луцидних снова]], где је особа свесна да сања и са том идејом може да контролише целокупан сан. Ипак, људи нису обично свесни да сањају.<ref>[http://www.psychwww.com/asc/ld/faq.html -{Lucid dreaming FAQ] by The Lucidity Institute at Psych Web.}-</ref><ref name= Watanabe2003>{{cite journal |author=Watanabe, T. |year=2003 |title=Lucid Dreaming: Its Experimental Proof and Psychological Conditions |journal=J Int Soc Life Inf Sci |volume=21 |issue=1 |issn=1341-9226}}</ref>

Човекова подсвест гради сан, тако да све што очекујете да ће се десити у сну, ће се и десити. Обично призор сна говори о ком се сну ради и да ли су пројекције позитивци или негативци ( пр. ако пада киша и мрак је, велика је вероватноћа да је у питању кошмар и да су пројекције негативци ). Постоји више врста снова од којих је најпознатији [[кошмар]], најкреативнији [[луцидан сан]] (након кога се особа цео дан необјашњено осећа срећном ) и најреалистичнији од свих је [[сан унутар сна]] или познатија као [[лажно буђење]] . Ова врста сна може да буде узнемирујуће реалистична, и тешко је спознати разлику да ли особа сања или је будна. Овај тип сна настаје кад у току сна човек доживи шок, схвати да сања, и нагло покуша да се пробуди. Ипак, уместо да се пробуди, промени целокупан сан, сањајући да је сањао претходни сан, тј. сада појединац сања како се буди и почиње да ради дневне свари које подсвесно ради.

Још од најстаријих времена, све докле допиру трагови [[историје]], човек је својим сновима придавао некад већи, а некад мањи значај. На социокултурној мапи древних [[цивилизација]] снови су имали повлашћен статус. Култ сна и његово тумачење били су уграђени у све важне форме приватног и јавног живота. [[Тумачење снова]] било је намењено само одабранима.</br>Током историје цивилизације, у многим друштвима снове су користили [[врач]]еви да би поставили [[дијагноза|дијагнозу]] неке болести или ушли у спиритуални свет. Најзначајнија [[мисија]] сна било је спознавање будћности, у човековој тежњи да растумачи сопствену [[судбина|судбину]] и судбину света у коме живи. [[Стари Египат|Стари Египћани]] и [[стара Грчка|стари Грци]] веровали су да су то поруке од Богова, [[стари Римљани]] су им се обраћали како би од њих добили савет или пророчанство. Пак, за [[будизам|будисте]] су снови знакови који пресецају путање мишљења и пред сањача израњавају магловито попут одраза у огледалу, док су [[Кина|кинески]] мудраци држали да су снови догађаји онда када се [[душа]], [[хун]], привремено одвоји од тела и тада може разговарати са духовима, душама мртвих или са [[бог|боговима]].<ref>-{Harris, William V., ''Dreams and Еxperience in Classical Antiquity'' (Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press, 2009).}-</ref>

;Стари Грци

[[Фројд]] је открио да сан има смисао који је непознат [[свест]]и сневача, али [[људи]], ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих [[ум|менталних]] конструката. По [[Фројд]]у сан је изопачена замена за [[несвесно]]. Скривено, право [[значење]] сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у [[психоанализа|психоанализи]] и другим формама [[психотерапија|психотерапије]] и саветовања у којима стручњак интерпретира снове [[клијент]]а. [[Фројд]] је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је [[схватање]] суштине снова „царски пут у несвесно”. [[Фројд]] упоређује своју методу [[Тумачење снова|тумачења снова]] са радом археолога на дешифровању хијероглифа. За [[Фројд]]а снови су поруке из људске подсвести, ''тајне шифре'' и ''знакови'' онога што се дешава у дубини људске душе. [[Фројд]]ова изворна техника тумачења снова била је [[техника слободних асоцијација]]. Показао је разлику између садржаја доживљеног у сну, чији исказ нема примарну вредност, и скривене, латентне жеље која крије право значење слика из сна. Сан не понавља верно податак ([[надражај]]) из [[стварност]]и, већ га прерађује, прави [[алузија|алузију]]. Ту [[алузија|алузију]] треба одгонетнути и открити шта алузија скрива, а сан поручује. Сан претежно мисли у визуелним сликама, али ипак не искључиво у њима. Ради такође са слушним сликама и у мањој мери са утисцима које дају остала [[чуло|чула]]. Сан исплете мрежу од низа дешавања, мисли и слика, преклопљених међусобно и изложи се сневачу као филм на платну. Сневач, као најпажљивији и једини гледалац најчешће не разуме и не схвата своје ''ремек-дело''. Проналажење [[латентност|латентне]] мисли сна, која је од пресудног значаја, веома је отежано услед посебне функције психе тј. цензуре која изокреће слике сна, чини их непрепознатљивим и штити сан од удараца неугодних сећања. Изопачење сна је заправо дејство [[цензура сна|цензуре сна]].<ref>{{cite book |author=Freud, Sigmund |title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |isbn=0-679-60121-X}}</ref>

[[Карл Густав Јунг]], рани [[Фројд]]ов следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. [[Јунг]] сан посматра као ''природни феномен'' и ''ненамерну'' појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела [[личност]]и. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како [[Јунг]] истиче, [[свест]] може дресирати, али [[несвесно]] никада. За [[Јунг]]а је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од ''животног значаја'' и, јер се ту радило о ''духовном бити'' или ''не бити''. Отуда је [[Јунг]] снове сматрао ''prima materiom'' свог животног дела. [[Јунг]]ова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.<ref>{{cite book |author=Jung, Carl |title=The Practice of Psychotherapy. ''"The Practical Use of Dream-analysis"'' |location=New York |year=1934 |pages=139- |isbn=0-7100-1645-X |publisher= Routledge & Kegan Paul |unused_data=paragraphs 294–352}}</ref><ref>{{cite book |author=Jung, Carl |title=Dreams (Routledge Classics) |publisher=Routledge |location=New York |year=2002|isbn=0-415-26740-4}}</ref>

* [http://www.worldofdreamsymbols.com -{World Of Dream Symbols}-]

* [http://www.dreammoods.com -{Dream Moods}-]

* [http://aras.org/ -{Archive for Research in Archeotypal Symbolism}-]

* [http://www.dreamdoctor.com -{Dream Doctor}-]