Збир углова у троуглу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Збир углова у троуглу''', заједно са појмовима [[постулат паралелности|пети постулат]], тј. схватањем паралелности, затим [[угао]] и [[однос обима и пречника круга]] је једна од најбезазленијих тема из геометрије, а са друге стране то је једно од најкрупнијих места целокупног развоја математике.<ref name=Parallel>{{Cite book|title=CRC concise encyclopedia of mathematics |author= Eric W. Weisstein |url=http://books.google.com/books?id=aFDWuZZslUUC&pg=PA2147 |page=2147 |quote=The parallel postulate is equivalent to the ''Equidistance postulate'', ''Playfair axiom'', ''Proclus axiom'', the ''Triangle postulate'' and the ''Pythagorean theorem''. |edition=2nd |isbn=1-58488-347-2 |year=2003}}</ref><ref name=Devlin>{{Cite book |title=The Language of Mathematics: Making the Invisible Visible |author=Keith J. Devlin |url=http://books.google.com/books?id=pT0mlWWgpzQC&pg=PA161 |page=161 |isbn=0-8050-7254-3 |year=2000 |publisher=Macmillan}}</ref>▼
▲Збир углова у троуглу, заједно са појмовима [[постулат паралелности|пети постулат]], тј. схватањем паралелности, затим [[угао]] и [[однос обима и пречника круга]] је једна од најбезазленијих тема из геометрије, а са друге стране то је једно од најкрупнијих места целокупног развоја математике.
== Елементарна геометрија ==
Линија 44 ⟶ 41:
=== Хилберт ===
Тешкоће око Еуклидових [[постулат]]а и/или [[аксиома]], бар што се тиче елементарних геометрија, веома успешно је 1899. године разрешио немачки математичар Давид [[Давид Хилберт|Хилберт]] (1862-1943), који је иначе дао важан допринос у неколико грана математике. Аксиоме [[Еуклидова геометрија|Еуклидске геометрије]] поделио је у пет група:
# осам аксиома ''везе'',
Линија 63 ⟶ 59:
== Хиперболичка геометрија ==
Пре [[Давид Хилберт|Хилберт]]а, [[Еуклидова геометрија|Еуклидска геометрија]] је ушла у своју највећу кризу 1829. године, када је гласовити руски математичар Н. И. [[Николај Лобачевски|Лобачевски]] објавио, како је сам написао, ''свој први покушај о основама геометрије у „Казанском Веснику"''. Затим је Лобачевски објавио своје даље радове у појединим деловима у "''Ученим записима казанског Универзитета''" за год. 1836, 1837, 1838 под насловом: "''Нови основи геометрије са потпуном теоријом паралелних''".
Линија 84 ⟶ 79:
Геометрија Лобачевског има и други назив: [[Хиперболичка нееуклидска геометрија]], која са Елиптичком геометријом Римана чини нееуклидову, апсолутну геометрију.
==Референце==
{{reflist|}}
== Види још ==
Линија 107 ⟶ 91:
[[Категорија:Троугао]]
[[Категорија:Еуклидска геометрија]]
| |||