Тригонометрија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
''' Тригонометрија ''' ( {{јез-гр| τριγονο }} троугао и , {{јез-гр| μετρειν }} мерење, мера), <ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref><ref name="Бук">Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.</ref> је део математике-геометрије који се бави израчунавањем елемената троугла проналажењем законитости зависности у њиховим односима, као и успостављањем функција које их дефинишу.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> Првобитно је искључиво израчунавала вредности елементата троугла. Њен првобитни циљ је данас превазиђен и примена тригонометрије на основу израчунавања тригонометријских функција, ван сваког посматрања троугла, учинила је од тригонометрије значајну област математике - геометрије. <ref name="Саничани">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.</ref>
[[Датотека:Circle-trig6.svg|thumb|right|Тригонометријске функције у тригонометријском кругу.]]
 
'''Тригонометрија''' ({{јез-гр|τριγονο}} — троугао и {{јез-гр|μετρειν}} — мерење, мера)<ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref><ref name="Бук">Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.</ref> је део математике-геометрије који се бави израчунавањем елемената троугла проналажењем законитости зависности у њиховим односима, као и успостављањем функција које их дефинишу.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> Првобитно је искључиво израчунавала вредности елементата троугла. Њен првобитни циљ је данас превазиђен и примена тригонометрије на основу израчунавања тригонометријских функција, ван сваког посматрања троугла, учинила је од тригонометрије значајну област математике-геометрије. <ref name="Саничани">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.</ref>
 
== Порекло ==
Линија 41 ⟶ 39:
 
[[Датотека:TrigonometryTriangle.svg|мини|У правоуглом троуглу: {{nowrap|1= sin ''A'' = ''a''/''c'';}} {{nowrap|1= cos ''A'' = ''b''/''c'';}} {{nowrap|1= tg ''A'' = ''a''/''b''}}]]
 
*'''[[Синус]]''' угла у правоуглом троуглу јесте количник лежеће катете и [[Хипотенуза|хипотенузе]].
:: <math>\sin A=\frac{\textrm{opposite}}{\textrm{hypotenuse}}=\frac{a}{\,c\,}\,.</math>
Линија 49 ⟶ 46:
:: <math>\tan A=\frac{\textrm{opposite}}{\textrm{adjacent}}=\frac{a}{\,b\,}=\frac{\sin A}{\cos A}\,. </math><ref name="Саничани"/>
 
 
== Тригонометријске функције у тригонометријском кругу==
[[Датотека:Circle-trig6.svg|thumb|right|Тригонометријске функције у тригонометријском кругу.]]
Синус угла у тригонометријском кругу јесте вертикална пројекција јединичног радијус вектора који са почетним смером осе x прави тај угао.
 
Косинус угла у тригонометријском кругу јесте хоризонтална пројекција јединичног радијус вектора који са почетним смером осе x прави тај угао.
 
Тангенс угла у тригонометријском кругу јесте количник вертикалне и хоризонталне пројекције јединичног радијус вектора који са почетним смером осе x прави тај угао.
 
Котангенс угла у тригонометријском кругу јесте количник хоризонталне и вертикалне пројекције јединичног радијус вектора који са почетним смером осе x прави тај угао.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Trigonometry}}