Бела Црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 30:
[[Датотека:DTD-Bela Crkva.jpg|мини|Канал Дунав—Тиса—Дунав код Беле Цркве]]
Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена - осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{'''Fehertemplom''' }- -1355-1459. г, -{'''Weisskirchen''' }- -1717-1872. г и -{'''Biserica Alba''' }-, Бела Црква од 1918. г што су имена града на мађарском, немачком, румунском и Српском језику.
=== Оснивање ===
Оснивање '''Беле Цркве''' се приписује грофу [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], [[Тамишки Банат|првом гувернеру Баната]], после протеривања [[Турци|Турака]]. Он је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а.
Ред 45:
лепоте новог завичаја, о условима у којима су живели ти први
становници Беле Цркве и стварали нову цивилизацију.
Убрзо потом, 1742. године Белу Цркву насељавају Срби, затим Румуни, Јевреји и други народи.
Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег
стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино. <ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“ ISBN 86-85075-04-1</ref>
=== Период до првог светског рата ===
Прва железничка пруга на територији данашње Србије је управо настала у општини Бела Црква и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: Оравица-Ракаждија-Јам-Јасеново-Бела Црква-Базијаш.
Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније прикључени Мађарском Краљевству (део Аустро-Угарске) док еј еподручје Беле Цркве било у саставу Војне Крајине, номинално са својим законима али под круном Аустријског Цара. Тек по укидању Војен Крејине 1872. године, Бела црква постаје интегрални део Мађарског Краљевства све до 1918. године када посатаје део Србије.
После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлер]]а на власт њихов положај се посебно погрошао. За време другогог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна▼
=== Међуратни период ===
▲После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлер]]а на власт њихов положај се посебно погрошао. За време другогог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом Баната између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења општине Бела Црква, чији нај просперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у Румунији. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у Јужном Банату преузима Вршац.
У Белу цркву долази велики број белих емиграната након поведе Октобарске Револуције у Русији. Они бивају прихваћени као држављани краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве Руске шкоел су пребачене на ова подручја, посебно кадетски Руски корпус који је ту имао школу све до другог светског рата.
=== Други светски рат ===
Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој буди се немачки национализам у Краљевини Југославији, највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена док је мањи део помагао НОБ. Априлски рат је био изузетно кратак, и Немци су окупирали Белу цркву, која је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу цркву, Немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванима Јеврејског порекла, од којих скоро нико није преживео рат.
У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над Српским народом у Југославији. Током самог рата, Немачки окупатори починили су злочине и над Српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој цркви. Године 1943. изврено је тако масовно стрељање домаћег становништва. Доласком ослобођења, Немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој.
Они, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима
пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]].
Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век|XVIII век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, дом војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична.
| |||