Органска хемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Ch4-structure.png|мини|right|400п|Структура молекула [[метан]]а: најједноставнијег [[угљоводоник]]а.]]
'''Органска хемија''' је област [[хемија|хемије]] која се бави [[наука|научним]] истраживањем структуре, својстава, композиције, [[хемијска реакција|реакција]], и припреме (путем [[Organska sinteza|синтезе]] или других стредстава) једињења базиранх на [[угљеник]]у ([[Угљоводоник|угљоводоника]]) и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број други елемента, укључујући [[водоник]], [[азот]], [[кисеоник]], [[халоген]]е као и [[фосфор]], [[силицијум]], и [[сумпор]].<ref name="MorrisonBoyd6th">{{MorrisonBoyd6th}}</ref><ref>{{cite book |author = John D. Roberts, Marjorie C. Caserio |title = Basic Principles of Organic Chemistry |publisher = W. A. Benjamin, Inc. |year = 1964}}</ref><ref>{{cite book |author = Richard F. and Sally J. Daley |title = Organic Chemistry, Online organic chemistry textbook |url = http://www.ochem4free.info}}</ref> [[Органско јединјење|Органска једињења]] формирају базу свих форм живота на [[Земља|Земљи]]. Она су структурно веома разноврсна. Опсег
Органска хемија је у почетку означавала део [[хемија|хемије]] која се бавила систематиком хемијских једињења, која се како се веровало не могу добити путем синтезе у лабораторији, једино преко живих организама.<ref>{{Clayden1st}}</ref> [[Фридрих Велер]], наставник средње техничке школе и доктор медицинских наука у Берлину, направио је [[1828]]. године прво синтетичко једињење [[карбамид]] (органску материју која се налази у [[урин|урину]]). То је прва [[Organska sinteza|синтетска]] [[органско једињење|органска материја]] произведена у лабораторији, тј. ван организма. Занимљиво је да је овај наставник ову органску материју направио у намери да произведе неку другу [[со]].<ref>{{Cite journal
Ред 21:
* [[Нуклеарна магнетна резонанца|Спектроскопија нуклеарне магнетне резонанце (НМР)]] је најшире коришћена техника. Она често омогучава комплетно одређивање повезаности атома, па чак и [[Стереохемија|стереохемије]] користећи [[Spektroskopija dvodimenzionalne nuklearne magnetne rezonance|корелациону спектроскопију]]. Главни градивни атоми у органској хемији - водоник и угљеник - природно постоје са НМР-респонсивним [[изотоп]]има, респективно <sup>1</sup>-{H}- и <sup>13</sup>-{C}-.
* [[Елементална анализа]] је деструктивни метод који се користи за одређивање елементалне композиције молекула.
* [[Масена спектрометрија]] даје индикацију о [[молекулска тежина|молекулској тежини]] једињења. Подаци о структури се добијају из анализе [[analiza masenog spektra|
* [[Кристалографија]] је недвосмислен метод за одређивања [[молекуларна геометрија|молекуларне геометрије]]. Ограничавајуће својство је да кристал материјал мора да буде доступан, и да кристал мора да репрезентација узорка. Високо аутоматизовани софтвер омогућава одређивање структуре након неколико часова анализе дифракционог обрасца.
Ред 119:
;Привлачење орбитала
Поред универзалне одбојне силе, такође су важне силе привлачења између молекула ако су наелектрисани. [[Катјон]]и и [[анјон]]и се међусобно електростатички привлаче и то привлачење је у неким случајевима довољно до дође до реакције. Кад алкил хлорид (-{RCl}-) реагује са [[натријум јодид]]ом (-{NaI}-) у [[ацетон]]ском (-{Me<sub>2</sub>C=O}-) раствору формира се преципитат [[натријум хлорид]]а. [[Јон]]и [[натријум]]а (-{Na}-<sup>+</sup>) и [[хлорид]]а (-{Cl}-<sup>-</sup>) се привлаче у раствору и формирају [[Кристална решетка|кристалну решетку]] од наизменичних катјона и
Неоргански стил привлачења је редак у органским реакцијама. Знатно чешћи узрок органских реакција је привлачење између наелектрисаног реагенса (катјона или анјона) и органског једињења које има [[дипол]]. Пример такве реакције је реакција између [[натријум цијанид]]а (соли -{NaCN}-) и [[карбонил]]ног једињења попут ацетона. Натријум цијанид се у раствору састоји од катјона натријума (-{Na}-<sup>+</sup>) и цијанатних анјона (-{CN}-<sup>-</sup>). Ацетон има карбонилну групу, -{C=O}- двоструку везу, која је поларизована јер је кисеоник [[Електронегативност|електронегативнији]] од угљеника. Негативни цијанидни јон привлачи позитивни крај карбонилне групе дипола. Није увек неопходно да реагенс буде наелектрисан. [[Амонијак]] такође реагује са ацетоном и у овом случају [[слободни електронски пар]] - пар који не учествује у везивање и који је концентрисан на атому азота ненаелектрисаног молекула амонијака - је привучен позитивним крајем карбонилног дипола.
| |||