'''Династија''' је појам који означава чланове исте [[Фамилија|фамилије]], најчешће краљевске или царске, а који владају неким политичким ентитетом у [[Наследство|наследном]] праву. УИсторичари већиничесто случајевапосматрају наследникисторију многих суверених држава унутар оквира сукцесивних династија, на пример, историју [[Стари Египат|древног Египта]], и [[Иран|Персије]]. Већим делом европске политичке историје доминирале су династије као што су [[Каролинзи]], [[Анжујци]], [[династија Капета|Капете]], [[Бурбони]], [[Хабсбурзи]], [[Династија Стјуарт|Стјуарти]], [[Хоенцолерни]] и [[Романови]]. До 19. века, сматрало се одређујеуобичајеним пода мушкојје линијилегитимна фамилијефункција монарха била да увећа славу своје династије, тј. да повећа територију, богатство и моћ чланова породице.<ref>{{cite book| last = Thomson| first = David| title = Europe Since Napoleon| year = 1961| publisher = Knopf| location = New York| pages = 79–80| chapter = The Institutions of Monarchy| quote = }}</ref>
У већини случајева наследник се одређује по мушкој линији фамилије. Међутим, мушки који су били потомци династије су преко женских особа усвојили име неке друге династије како би ојачали своју позицију или наследство (на пример, династија Орање, Багратион, Хабзбург-Лорен).
