Правни систем у Републици Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Категорија:]]{{РУТ}}
'''Правни систем у Републици Србији''' представља систем кодификованих, одн. писаних норми које уређују сферу јавног и приватног живота у Републици Србији. Њега чине Устав Републике Србије донет 2006. године,као највиши и најважнији правни акт, <ref>[http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php Устав Републичке Србије, 2006]</ref>, као и читав систем закона који регулишу све области друштвеног живота у Републици Србији.
== Историја ==
Правни систем у Републици Србији припада такозваном континентално-европском правном систему који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref>POSTANAK I ZNAČAJ DUŠANOVA ZAKONIKA Aleksandar Solovjev,ISBN: 8681563637</ref> који представља први писани правни акт у историји српског народа и овог дела Европског континтинента. Сам Законик је настао као специфична мешавина дотадашњег српског обичајног права и норми римског права које су живеле кроз Византију. Након пада Византије, како у Западној Европи, тако и на простору Балкана долази до застоја у развоју правног поретка, може се рећи чак и назадовања јер писане норме замењује обичајно, односно неписано право које се разлоковако чак од регије до регије унутар једне државе, а о разликама у појединим деловима Европе да и не говорим. Почетком средњег века српска држава бива окупирана од стране Османлијског царства што проузрокује улазак у сферу утицаја шеријатског права чије су карактеристике биле драстично другачије од правног поретка на који је до тада постојао.
==
Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“ ]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом апсолутистичка држава правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе Првог светског рата и настанка Нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло је до усвајања тзв. Видовданског устава 28.06.1921. године [http://Видовдански%20устав Видовдански устав]<ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html</ref> који је требао да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС ]
==
{{Наводи}}
| |||