Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“ ]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом апсолутистичка држава правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе Првог светског рата и настанка Нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло је до усвајања тзв. Видовданског устава 28.06.1921. године [[Видовдански устав]]<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav), Архив Југославије]</ref> који је требао да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини<ref>[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС ]</ref>