Божидар Аџија — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ispravke)
{{Без инлајн референци}}
{{Херој М
|дидаскалија=БОЖИДАР АЏИЈА
| датум_рођења =[[24. децембар]] [[1890]].
| место_рођења =[[Дрниш]]
| држава_рођења =<br />{{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти =[[9. јул]] [[1941]]. ('''51''' год.)
| место_смрти =[[Загреб]]
| држава_смрти =<br />{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=[[право|правник]]
|КПЈ=[[1935]].
Рођен је [[24. децембра]] [[1890]]. године у [[Дрниш]]у, од оца Хрвата и мајке [[Унијати у Далмацији|поунијаћене]] Српкиње (Јела Дерета). Његов старији брат, Никола, био је начелник дрнишке општине.
 
По завршетку основне школе уписао се у [[сплит]]ску гимназију. Због учествовања у [[демонстрација]]ма и активности у разним школским организацијама, морао је да напусти Сплит, па је прешао у [[Задар]], где је завршио гимназију и трговачку академију. Привучен Масариком, студирао је у [[Праг]]у, где је докторирао право [[24. јул]]а [[1914]]. године.<ref name=LZMK>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=597 Хрватска енциклопедија: Аџија, Божидар], приступљено 29. 9. 2013.</ref> По повратку у родни крај, није стигао да се запосли, јер је мобилисан због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Након повратка из рата у [[Дрниш]]у је [[1918]]. године изабран за члана [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног вијећа СХС-а]].
 
Након италијанске окупације појединих делова [[Далмација|Далмације]], Аџија је прешао у [[Загреб]] и тамо успоставио везу са тамошњим [[социјализам|социјалистима]]. На конференцији [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]], [[26. јун|26.]] и [[27. јун]]а [[1919]]. године, био је изабран у Главни одбор странке.
Независно од политичких дужности и идеолошких размирица, увек је уз конкретна радничка права, те покретач низа активности загребачке ''Радничке коморе'', један од првих који је упозоравао на фашистичку опасност, остајући изван ортодоксне комунистичке идеологије. Аутор је бројних стручних и популарних студија и брошура из филозофског, политичког, економског, социолошког и других подручја.
 
После [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|петомајских избора 1935]], радио је на стварању Јединствене радничке партије. Незадовољан радом [[Социјалистичка партија Југославије|Социјалистичке партије Југославије]], исте године пришао је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]].<ref name=LZMK/>
 
На оснивачком конгресу [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] [[1. август|1.]] и [[2. август]]а [[1937]]. године, на предлог [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза]], изабран је за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] КПХ.<ref name=LZMK/> Крајем лета 1937, поновно је покренуо питање стварања легалне радничке партије, [[Странка радног народа|Странке радног народа]]. Био је на челу Главног иницијативног одбора странке, са седиштем у Загребу.
 
Након формирања [[влада Цветковић-Мачек|владе Цветковић-Мачек]], Аџија је испрва био затворен у концентрационом логору у [[Билећа|Билећи]]. Био је пуштен, али је убрзо поновно ухапшен и затворен у затвор у [[Лепоглава|Лепоглави]], где је провео десет месеци. Ноћу [[30. март|30.]]/[[31. март]]а [[1941]], поновно је био ухапшен и затворен у затвору на Савској цести у Загребу, а затим пребачен у [[логор Керестинец|Керестинец]].
 
== Дела ==
* „Капитализам и социјализам" (1920)
* „Међународна организација рада" (1926)
* „Од Платона до Маркса" (1929)<ref name=LZMK/>
* „Чланци и расправе"
 
==Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
* '''[[Енциклопедија Југославије]]''' (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
 
== Спољашње везе ==