Потонуће брода Ниш 1952. — разлика између измена

У то време се обнављао [[Savski most (Beograd)|Савски мост]],<ref name="зс">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1072179]</ref> понтон се постављао на свака 2 сата, што је пешацима било дуго за чекање, те се између [[Земун|Земуна]] и [[Београд|Београда]] путовало аутобусима (преко Железничког моста) или бродовима који су ишли до моста, преко којег су потом путници прелазили пешке (кад је понтон био постављен). Међутим, тог 9.септембра мост је био затворен и за пешаке, па је интересовање за редовну бродску линију Београд-Земун било знатно веће него иначе, те се на брод укрцало много више од предвиђеног броја путника. Капацитет брода је био 60 особа, међутим тог дана је званично продато 106 карата. Иако се верује да је у моменту несреће на броду било близу 150 људи, тачан број путника није никада у потпуности утврђен јер је било и путника који су имали дневне и месечне карте.<br />

На место несреће је око 15 часова стигла екипа лекара са [[ВМА]], као и министри полиције [[Југославија|Југославије]] и [[Србија|Србије]] [[Александар Ранковић]] и [[Слободан Пенезић Крцун]]. До пола осам ујутру извађена је и последња жртва.<br />

[[Politika novine|"Политика"]] и [[Борба (новине)|"Борба"]] су писале о страшним сценама и на копну. Људима у води притекли су у помоћ лађари и рибари у десетак чамаца, али многи су се утопили пре него што су чамци, ометени орканским ветром, маглом, кишом и градом, стигли до њих.

[[Влада ФНРЈ]] прогласила је тродневну жалост, а Државни осигуравајући завод издао је саопштење у коме обавештава породице жртава да су сви путници били осигурани, те да ће за сваког настрадалог бити исплаћена одштета од 50 000 динара.

После несреће образована је специјална комисија чији је задатак био да испита цео случај. Због различитих и контрадикторних изјава преживелих путника и чланова посаде, капетан Фердинанд Нобило је задржан у притвору, али је ипак пуштен касније. Дневни лист [[Politika novine|"Политика"]] је сутрадан, 10.септембра 1952. године, пренела његову изјаву да је одлучио да крене раније од предвиђеног рока, да не би преоптеретио брод због тога што су путници константно пристизали, и да је за то добио дозволу од надлежног службеника Београдске капетаније. Капетан је рекао да су, када се брод нагло нагао на десну страну, сви покушаји да се прамац постави насупрот ветру остали безуспешни, да је ветар био јачи од крме и да је преврнути брод за неколико тренутака нестао са површине реке.<br />

Исте вечери уз помоћ брода дизалице „Соча“, извучен је са дна брод "Ниш", или како су га назвали "Дунавски Титаник".<ref>http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=67978</ref> Био је готово неоштећен и у положају као да плови. Постоје различите верзије о његовој судбини. После чишћења и реконструкције брод је добио ново име "Сента" и једно време је пловио на редовној линије између [[Смедерево|Смедерева]] и [[Kovin|Ковина]] до 1956. године, а онда је крајем седамдесетих година прошлог века исечен у панчевачком "Бродоремонту".<ref>http://www.vesti.rs/Penzija/Nauticki-klub-Gardos-obelezio-je-59-ogodisnjicu-potonuca-broda-Nis-2.html</ref>

Невреме у Београду, тог 9.септембра 1952.године, ушло је у анале [[Метеорологија|метеорологије]].<ref>http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/193493/Sat-sa-dunavskog-Titanika</ref> Плувиограм (дијаграм интензитета падавина) у време потонућа брода „Ниш“ показао је чак 80 милиметара падавина за 20 минута, односно 4 милиметара у минуту. Такав интензитет падавина редак је и у трајању од једног до два минута, а нарочито ако је то средња вредност за 20 минута.