Хиперболичка геометрија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
|||
Ред 6:
== Историја ==
У трећој деценији [[19. vek|деветнаестог века]] [[Николај Иванович Лобачевски|Николај Лобачевски]] и [[Јанош Бољај]], независно један од другога, предлажу да се теорија паралелних утемељи на аксиоми која негира пети Еуклидов постулат. Немајући пред собом очигледну слику која би подупрла њихов поглед на основе геометрије, они су успели да изграде теорију која је, како је касније показано, исто онолико логички ваљана колико и еуклидска геометрија. Они су, како млади Јанош Бољај истиче у једном писму свом оцу, „ни из чега“ створили „један сасвим нови свет“. Први пут је заснована једна теорија у којој се не може позвати на очигледност, заснована је геометрија у којој постоје тачка Б и права
Из геометријског света у коме се у потпуности могло ослонити на интуицију засновану на представама које стварају чула, закорачило се у свет који постоји изван дохвата нашег искуства. Није стога изненађујуће што њихове замисли нису за њихова живота доживеле признање које им припада. Само је [[Карл Фридрих Гаус|Гаус]] разумео дубину и далекосежност њихових идеја, будући да су се, према његовим речима, оне подударале са његовим замислима од којих је неке снивао више од тридесет година. Занимљиво, [[Карл Фридрих Гаус|Гаус]] је знао за замисли обојице заснивача хиперболичке геометрије, но није упознао ни једног од њих са резултатима другог. До [[Јанош Бољај|Бољаја]] је доспела једна расправа на немачком језику [[Николај Иванович Лобачевски|Николаја Лобачевског]], док Лобачевски никада није сазнао за рад [[Јанош Бољај|Јаноша Бољаја]].
| |||