Код биљака [[монокотиле|монокотила]] корен има само примарну грађу, док код [[дикотиле|дикотила]] и [[четинар]]а долази до [[секундарно дебљање|секундарног дебљања]]. При томе паренхимске ћелије постају секундарно [[меристемско ткиво]] [[камбијум]] који деобама доводи до дебљања корена.
/Korenov sistem/
== Коренов систем ==
<gallery>
Слика:Roots of a hydroponically-grown plant.jpg|Жиличаст коренов систем
Слика:Coriander roots.JPG|Осовински коренов систем
</gallery>
Na zimu koren omeksa,zato su bilo koja drveca na zimu laka.Korenov sistem na zimu ne reaguje,kao ni jednoj biljci.O korenovom sistemu vise na sajtu opis zemlje.
Коренов систем представља скуп свих коренова једне биљке. Корен који настаје од коренка клице назива се [[главни корен]] (прави корен). На извесној удаљености од врха он се грана и образује [[бочни корен|бочне коренове]], који су обично слабије развијени од главног корена. Сви бочни коренови заједно са главним граде коренов систем назван [[осовински коренов систем|осовински.]] Овај тип кореновог система развијен је код [[голосеменице|голосеменица]] и дикотила.
Када клицин коренак рано престане са растом, онда са стабла полазе коренови који се називају [[адвентивни корен|адвентивни]] (допунски коренови). Жиличаст коренов систем изграђен је од великог броја подједнако развијених адвентивних коренова и имају га монокотиле. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на [[лист]]овима који су у додиру са подлогом.
