Википедија

Feliks Mileker — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 20:
'''Srećko - Feliks Mileker''' ([[14. januar]] [[1858]]. [[Vršac]] — [[26. april]] [[1942]]. [[Vršac]]) je bio [[Srbija|srpski]] učitelj, kustos, istraživač i publicista. Osnovnu i Građansku školu završio je u Vršcu, a [[1873]]. odlazi u [[Segedin]] i upisuje se u Učiteljsku školu. Imao je samo jednog sina [[Rudolf Mileker|Rudolfa Milekera]], koji je postao poznat vulkanolog i profesor univerziteta u [[Debrecin]]u.
 
Od [[1878]]. godine je radio u [[Bela Crkva|Beloj Crkvi]] kao učitelj. Tu je službovao do [[1883]]. godine, kada prelazi u Vršac. Godine [[1885]]. povereno mu je vođenje [[Biblioteka|Biblioteke]], a [[1894]]. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine [[1899]]. pozvan je u [[Budimpešta|Budimpeštu]] na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama.
 
Mileker 1921. počinje sa objavljivanjem serije malih [[monografija]] o prošlosti [[Banat]]a i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom -{''-{Banater Bücherei''}-''. Ove sveske su izdavane sve do [[1942]], a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59. Mileker je svoj prvi rad objavio [[1879]]. godine pod naslovom -{''-{Werscnetz im letztem Tiirken Kriege una Jakob Hennemann''}-'' (''Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman''). Od važnijih i ujedno obimnijih njegovih radova se ističu:
 
* ''Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca'' ([[1886]]). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: [[srpski|srpskom]], [[nemački|nemačkom]] i [[mađarski jezik|mađarskom]], a izašla je povodom milenijuma [[Ugarska|Ugarske]].
*-{ ''-{Délmagyarország régisegleletei a Honjoglalás elotti idökböl''}-'' (''Starine Banata do vremena zauzeća zemlje''). To je iscrpan [[arheologija|arheološki]] katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu -{''-{Történelmi és régészeti értesitö''}-'' u vremenu od [[1896]]. do [[1906]]. godine.
*-{ ''-{Vattinai östelep''}-'' (''Praistorijsko naselje u [[Vatin]]u'') objavljeno je [[1905]]. godine.
*-{ ''-{Délmagyarország középkori fölarajza''}-'' (''Srednjovekovna geografija Banata''). Ovo delo je takođe prethodno objavljeno u nekoliko nastavaka u -{''-{Tört és rég. ért.''}-'' a kao posebna knjiga u dva toma [[1915]]. godine.
* Letopisi opšina [[Podunavska oblast|Podunavske oblasti]] - -{II}- banatski deo. [[Pančevo]], [[1929]]. str. 103-183.
* ''Vorgescnicnte aes Banats'' (''Praistorija Banata''). Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na [[arheologija|arheologiji]]. Objavljena je u četiri nastavka, u ''Starinaru'' od [[1937]]. do [[1940]]. godine. Poslednji deo o [[gvozdeno doba|gvozdenom dobu]] je nedovršen u rukopisu.
 
Rezultati Milekerovih radova su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej koji je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao istraživačku ustanovu sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom [[Evropa|Evrope]].
 
Mileker je bio aktivan i veoma angažovan na više strana. Godine [[1880]]. izabran je za redovnog člana Banatskog istorijskog i arheološkog društva u [[Temišvar]]u (-{Dél - magyarországi Történelmi és Regeszeti Társulat}-). Godine [[1901]]. izabran je za redovnog člana ''Mađarskog numizmatičkog društva'' (-{''-{Magyar Numizmatikai T á rsulat''}-''). Literarno društvo iz Temišvara, -{''-{Arany János Társaság''}-'', izabralo je Milekera za svog člana zbog radova iz [[toponomastika|toponomastike]], a on je iz ove oblasti održao pristupnu besedu. Takode je bio član ''Prirodoslovnog društva Banata'' u Temišvaru (''-{''Dél magyarországi Természet tudom ányi Társulat}-''}-), član Mađarskog društva za [[antropologija|antropologiju]] i [[arheologija|arheologiju]], a Mileker je i suosnivač ''Nemačkog udruženja za praistoriju'' (-{''-{Deutsche Gesellschaft für Vorgeschichte''}-'') u [[Berlin]]u. Suosnivač je Nemačkog učiteljskog udruženja u [[Temišvar|Temišvaru]]u, koje je osnovano [[1909]]. godine. Iste godine je odlikovan i [[Orden Svetog Save|Ordenom Svetog Save]] -{IV}- reda, a [[1928]]. dobija počasnu povelju Instituta u [[Štutgart]]u za uspešan razvoj Muzeja i Biblioteke, za arheološka i kulturno-istorijska istraživanja i objavljivanje radova o Banatu, kao i za publikovanje monografija mnogih mesta i pokretanje edicije -{Banater Bücnerei}-. [Nemačka akademija u [[Minhen]]u odlikovala je Milekera [[1934]]. godine srebrnom medaljom za zasluge.
 
Na predlog Muzejskog odbora Senat grada [[Vršac|Vršca]] proglasio je Milekera za doživotnog kustosa Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu, a [[Johan Volfgang Gete|Geteova]] zadužbina (-{Die Johann Wolfgang von Goethe - Stifung}-) u [[Vajmar]]i posmrtno mu je dodelila [[1942]]. godine nagradu Princ Eugen.
 
== Literatura ==
* Dušan Belča, Javor Rašajski, Ivan Kalnak: -{''-{Vršac forever''}-'', Vršac, 2006.
 
== Spoljašnje veze ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Feliks_Mileker”