Ацетат — разлика између измена

Ацетати се у раствору другачије понашају у односу на киселину од које потичу. Они у великом броју случајева посредством [[хидролиза|хидролизе]], а утицајем јачег металног јона, попримају базне особине. Једињења су нестабилна и дешава се да, током времена, одређена количина ацетата пређе у други облик, а то прати ослобађање киселине, чији се мирис осећа при отварању посуде у којој се та супстанца налази. У структурном погледу, киселина спада у монокарбоксилне киселине и на [[карбоксилна група|карбоксилну групу]] је везана само једна [[метил група]], која има значајан утицај на реактивност читавог молекула. [[Електронегативност|Електронегативнији]] [[кисеоник]] има [[индуктивни ефекат]]привлачења електрона са суседног угљеника карбоксилне групе. Самим тим, богати се електронима кисеоник, а осиромашује [[угљеник]], који ипак мора то да надокнади привлачењем електрона, али знатно слабијим, са суседне метил групе. Структура ацетатног јона је такође значајна за реактивност молекула који га садржи. Комбинација различитих типова [[Хибридизација орбитала|хибридизације]] одиграва значајну улогу. Метил група је -{sp}-³ хибридизована, а хибридизација карбоксилне групе је -{sp}-². Оваква комбинација омогућава катактеристичну просторну оријентацију и различитост у угловима веза, што поједине атоме јона штити, а друге наводи на реакцију.

 

-{CH₃–CH₂COOH + NaOH → CH₃-CH₂COONa + H₂O}-

Вода настаје реакцијом -{H⁺}- јона из -{COOH}- групе и -{ОН-}- групе из [[натријум хидроксид]]а. [[Натријум ацетат]] се издваја при овој реакцији као бео талог на дну епрувете. [[Сирћетна киселина]] са неком од својих соли са [[алкални метали|алкалним металима]] гради врло стабилне [[пуфер]]е који се користе ради постизања одречене -{[[pH вредност|pH]]}- вредности. Ацетати као соли јаких база и сирћетне киселине реагују базно у процесу хидролизе.<ref name="McMurry3rd"/> Постоје случајеви када ацетати не реагују базно, већ неутрално и то приближно код -{СН₃COONH₄}-, где су оба јона слаба и имају сличне производе растворљивости у води. Ацетати нису соли [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] само са неорганским базама. Постоје и органска једињења која су само због своје органске природе названа [[естар|естри]], а која настају реакцијом [[естерификација|естерификације]] у којој учествује [[киселина]] и [[алкохол]], у присуству најчешће концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Долази до стварања естара карактеристичних особина. Постоји неклико огледа који показују природу ацетата.<ref name="McMurry3rd"/> Одмери се приближно иста количина [[натријум ацетат|натријум-ацетата]] и воде и то се помеша, загрева до кључања, а потом хлади нагло под млазом хладне воде. У тако охлађеном раствору при додавању неколико кристала исте соли, долази до бурне и јасно видљиве [[кристал|кристализације]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> Гради и токсична једињења, а познат је [[Олово(II) ацетат|оловни шећер]].

 

<gallery>

Слика:Acetate-anion-3D-vdW.png|<center>[[простор-попуњавајући модел]] ацетатног анјона</center>

{{reflist|2}}

 

{{Commonscat|Acetates}}

 

{{клица-хемија}}

 

[[Категорија:Органска једињења]]