Хемоглобин — разлика између измена

Атом гвожђа у хем групи се везује са четири атома [[азот]]а у средишту порфиринског прстена. Исти атом може да створи и две додатне везе, по једну са сваке стране равни хема. Та везивна места се зову пето и шесто координационо место. [[Оксидациони број]] атома гвожђа у хему може бити +2 и +3. Аналогни облици хемоглобина се зову ферохемоглобин и ферихемоглобин. Ферихемоглобин се још зове и метхемоглобин. Само хемоглобин оксидационог стања +2 може да веже кисеоник.<ref name="cowan">{{citeCite book | title = -{Inorganic Biochemistry}- | author = -{Cowan J.}- | year = 1997 |}}</ref>

Промене у [[константа дисоцијације|константама дисоцијације]], до којих долази са повећањем степена везивања кисеоника за хемоглобин, указује да је овај процес праћен променама у структури места где се везивање дешава. С обзиром да се структура везивног места не може мењати независно од структуре целог молекула протеина, структуре хемоглобина са и без везаног кисеоника се међусобно разликују. Везивање кисеоника узрокује такве конформационе промене у молекулу хемоглобина, да се разликују оксихемоглобин и деоксихемоглобин. Оксихемоглобин настаје током дисања, када се кисеоник везује за хем у [[црвена крвна зрнца|еритроцити]]ма. Деоксихемоглобин је облик хемоглобина без везаног кисеоника. У деоксихемоглобину се налази већи број соних мостова, који се у оксихемоглобину раскидају. Конформација деоксихемоглобина је стабилна (компактнија) и назива се Т стање, а конформација оксихемоглобина која је мање стабилна (релаксирана) назива се -{R}- стање. Конформације појединачних низова се обележавају као т односно -{r}- стање.<ref name="voet">{{cite book | title = -{Biochemistry}- | author = -{Voet D. Voet J.}- | year = 1995 |}}</ref>