Михајло Мика Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 36:
У [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] [[1885]] — [[1886]]. Михајло-Мика Марковић је обављао дужност начелника Санитета Моравске дивизије, начелника Санитета Нишавске војске, све до дужности заступника начелника санитета Врховне команде српске војске.
{{цитат2|''Као ратни хирург само у Српско-бугарском рату (у коме је било 24.000 рањеника) Марковић је сам збринуо 7.000 рањеника, а у преко 100 операција извадио је 600 разних зрна из хируршки збринутих [[рана]]. Први је у лечењу рана употребио антисептичка средства јодоформ прах и јодоформ завој.<ref name="ref3">Ignjatović MD. ''Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918), III deo - četvrt veka mira''. Vojnosanitetski pregled. 2004; 61(1):95-100.</ref>''}}
У периоду [[1886.]]-[[1903.]] (пуних седамнаест година, уз врло кратке прекиде [[1893.]] и [[1901.]], најдуже од свих начелника до тада, а и касније) Марковић обавља дужности начелника Санитетског одељења Министарства војног, на предлог академика др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]], који је сматрао да је је Марковић идеална личност за његовог заменика.
Од [[1892.]] до [[1894.]] Марковић је истовремено обављао дужност управника Војне болнице у Београду и председника Војносанитетског комитета. У два наврата [[1901.]] именован је у Државни савет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].
Објавио је и више кљига међу којима су значајна дела „Ратна санитетска служба“ и „Моје успомене“. Тако је поред Змај Јове, Лазе К. Лазаревића и Владана Ђорђевића био четврти српски лекар који је у 19. веку поред скалпела држао и перо.
Умро је у [[Београд]]у [[1911]]. године оставивши за собом бесмртна дела.
== Дела ==
| |||