Самуилово царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 86.178.114.140 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
||
Ред 1:
{{без извора}}
'''Самуилово''' (понекад<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>: ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''' ([[976]]-[[1018]]) је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[Словенски устанци против Византије у X и XI веку|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:
* [[1040]]. - Под [[Петар Дељан|Петром Дељаном]]
* [[1072]]. - Под [[Ђорђе Војтех|Ђорђем Војтехом]] (односно [[Константин Бодин|Константином Бодином]])
Ред 23:
Самуило [[1001]]. године покреће офанзиву ка [[Хадријанопољ]]у и [[Цариград]]у, али у тај сукоб окончава [[1004]]. године његовим поразом, мада су његове трупе преко [[Филипољ]]а стигле до [[Хадријанопољ]]а. Последица тога је [[Византијско царство|византијско]] заузимање скоро половине његове земље. Док је Самуило надирао ка Хадријанопољу, Василије је [[1002]]. године заузео [[север]] данашње [[Грчка|Грчке]]. Самуилов [[зет]] [[Добромир]] предаје [[Бер]] без борбе добивши заузврат титулу [[антипат]]а. [[Војсковођа]] [[Димитрије Тихонас]] предаје [[Колиндрон]], под условом да он и његове трупе добију слободан пролаз ка средишту Самуиловог царства. Следеће на удару било је [[Српчиште]] које [[Јунак|јуначки]] бранио [[војвода Николица]], али је град на крају ипак пао у Василијеве руке, а Николица у заробљеништво. Василије је тако овладао целом [[Тесалија|Тесалијом]], а на повратку у [[Солун]] заузима [[Воден (град)|Воден]] повративши тако контролу над целокупном [[Егејска Македонија|Егејском Македонијом]]. Василије се потом окреће [[север]]у државе и, док Самуило на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]] [[1003]]. године упада и пљачка Хадријанопољ, заузима [[Видин]] и креће на [[Скопље]]. Самуило (који се после упада у Хадријанопољ брзо повукао ка [[Македонија (област)|Македонији]]) је покушао да на [[Вардар]]у заустави Василијев продор, међутим византијски цар односи још једну велику победу. Након тога Василије улази у Скопље које му је предао намесник града и бугарски принц [[Роман Петров|Роман]]. Цар је на повратку покушао да освоји и [[Перник]] на [[Струма|Струми]], али му то не полази за руком, а Самуило [[1004]]. године покреће своју последњу офанзиву и бива под [[Солун]]ом поражен. Велики Василијеви успеси уверили су многе да је он сигурни победник, тако да су му [[1005]]. године [[Драч]] предали Самуилов [[зет]] [[Ашот]] и [[таст]] [[Јован Хрисилије]], исти онај који 15 [[година]] раније град предао Самуилу када је деловало да ће он бити победник у рату.
Последњи неуспеси у борбама довели су до промене у Самуиловој тактици. Уместо доташњих офанзива, он је почео да утврђују је средиште своје државе Пелагонијску равницу и прилазе њој, спремајући се за одсудну одбрану. У [[Клисура|клисури]] [[Река Струмица|Струмице]] коју творе [[Беласица]] и [[Огражден]] он је подигао јаку [[Утврда|утврду]] онемогућивши на тај начин прилаз [[Пелагонија|Пелагонији]] у шта се почетком [[1014]]. године уверио и сам [[Василије II]] који је туда покушао да се пробије. Искусни Василије је тада наредио [[Нићифору Скифијасу]], [[Византијски стратег|стратегу]] [[Македонска тема|македонске теме]], да покуша да преко Беласице заобиђе Самуилове положаје, што је овај и учинио. Тако су се Самуилове трупе нашле између [[чекић]]а и [[Наковањ|наковња]] и [[29. јул|29.07.]][[1014]]. године [[византијска војска]], под командом [[Василије II Бугароубица|цара Василија II]] до ногу их је потукла у тзв. [[Битка на Беласици|''бици на Беласици'']]. Самуило је успео да се спасе и склони у [[Прилеп]], док је Василије неуспешно покушао да заузме [[Струмица (град)|Струмицу]] која је одолела његовој [[Опсада|опсади]]. Заробљени на Беласици, њих око 15 000 (број је претјеран), је по [[цар]]евој наредби [[Слепило|ослепљено]], док је сваком стотом или хиљадитом остављено по једно [[око]] да би могао да води остале. Због ове суровости [[Василије II Бугароубица|цар Василије II]] је добио надимак ''Бугароубица''. Када је Самуило видео своју оковану и ослепљену [[Војска|војску]] умро је на месту од [[Срчана кап|срчане капи]] [[6. октобар|06.10.]][[1014]]. године.
== Пропаст државе ==
| |||