Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
Смрт [http://Јосипа%20Броза%20Тита Јосип Броз Тито], као и промене на светској политичкој сцени, прерасподела моћи између великих сила, као и распад СССР-а су околности које су довеле и до краја СФРЈ, кроз крвави грађански рат који је формално окончан потписивањем [http://Дејтонског%20мировног%20споразума Дејтонски мировни споразум] 21. новембра 1995. године којим је завршен рат у[http://Босни%20и%20Херцеговини Босна и Херцеговина].
 
Жеља за наставком заједничког живота била је пресудна за одлуку Србије и Црне Горе да формирају [[Савезну Републику Југославију|Савезна Република Југославија]] или такозвану "Трећу Југославију" доношењем Устава од 27. априла 1992. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_srj_1992.html</ref> која је дефинисана као заједница две равноправне републике и два равноправна народа. СРЈ је имала председника, савезну скупштину и владу. Разлике које су се почеле рађати између политичких елита две републике у гледању на бројна питања од значаја за функционисање државе довеле су до тога да СРЈ практично престане да постоји иако је формално она и даље била јединствен субјект међународног права. Најбољи пример тог апсурда је и ситуација где је у једног тренутку на територији СРЈ постојале две валуте, динар у Србији и евро у Црној Гори. Неодрживост такве ситуације, али и немогућност да се без већих штетних последица спроведе у стварном животу раздвајање две републике између којих су постојале бројне везе условила је формирање [[Државне заједнице Србије и Црне Горе|Државна заједница Србија и Црне Гора]] која је и званично проглашена 4. фебруара 2003. године доношењем [[Уставне повеље Државне заједнице Србије и Црне Горе|Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црне Гора]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustavna_povelja_dzscg_2003.html</ref> . Колико је у правном смислу ова творевина била накарадна најбоље говори пример да она није имала главни град, већ само административни центар. Државна заједница је само био покушај мирне транцизије ка формалном и званичном раздвајању две републике који се и десио после 88 година заједничког живота [[проглашењем независности републике Црне Горе|проглашење независности републике Црне Горе]]3. јуна 2006. године. Том одлуком црногорског парламента завршена је историја постојања разних држава под именом Југославија на овом простору <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije.html</ref> .
 
На седници [[Народне скупштине Републике Србије|Народна скупштина Републике Србије]] која је одржана 30. септембра 2006. године донета је одлука о проглашењу Устава [[Републике Србије|Република Србија]] који је изгласан на референдуму. Тим Уставом Србија је обновила и заокружила своју државност после скоро девет деценија и уласка у заједницу са другим словенским народима 1918. године.