Правни систем у Републици Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
== Историја ==
Правни систем у [[Република Србија|Републици Србији]] припада тзв. [[Kontinentalno pravo|континентално-европском правном систему]]<ref> [http://studenti.rs/skripte/pravo/pravni-sistem/ правни систем]</ref> који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref> [http://www.delfi.rs/knjige/6728_postanak_i_znacaj_dusanova_zakonika_knjiga_delfi_knjizare.html POSTANAK I ZNAČAJ DUŠANOVA ZAKONIKA Aleksandar Solovjev,ISBN: 8681563637
=== Правни систем у Србији у периоду од стицања независности 1878. године до почетка Другог светског рата ===
Ред 13:
Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Федеративна Народна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[Уставу СССР-а из 1936. године|Устав СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref>http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf</ref> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[Устава од 7. априла 1963. године|Устав од 7. априла 1963. године]] познатог још и као [["Повеља самоуправљања"]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [http://Социјалистичке%20Федеративне%20Републике%20Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије|Осми конгрес Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београду|Београд]] који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[Устава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|Устав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом глсања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.
Као и Краљевину, тако је и државе које су постојале после Другог светског рата, карактерисала је несталност и велика променљивост правних аката, посебно закона који су требали да регулишу поједине области из живота. Једини изузетак од тог неписаног правила било је доношење [http://Закона%20о%20облигационим%20односима Закон о облигационим односима] 1978. године који је у скоро непромењеном облику и данас на снази. Средином 60-их година 20 века у стручној јавности је сазрела свест о потреби доношења једног закона који ће на еловит и јединствен начин регулисати област [[Облигационо право|облигационог права]]. Одговоран посао израде једног оваквог закона поверен је [[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] и он је у [[Београду|Београд]] 1969. године објавио књигу
Смрт [
Жеља за наставком заједничког живота била је пресудна за одлуку Србије и Црне Горе да формирају [[Савезну Републику Југославију|Савезна Република Југославија]] или такозвану "Трећу Југославију" доношењем Устава од 27. априла 1992. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_srj_1992.html</ref> која је дефинисана као заједница две равноправне републике и два равноправна народа. СРЈ је имала председника, савезну скупштину и владу. Разлике које су се почеле рађати између политичких елита две републике у гледању на бројна питања од значаја за функционисање државе довеле су до тога да СРЈ практично престане да постоји иако је формално она и даље била јединствен субјект међународног права. Најбољи пример тог апсурда је и ситуација где је у једног тренутку на територији СРЈ постојале две валуте, динар у Србији и евро у Црној Гори. Неодрживост такве ситуације, али и немогућност да се без већих штетних последица спроведе у стварном животу раздвајање две републике између којих су постојале бројне везе условила је формирање [[Државне заједнице Србије и Црне Горе|Државна заједница Србија и Црне Гора]] која је и званично проглашена 4. фебруара 2003. године доношењем [[Уставне повеље Државне заједнице Србије и Црне Горе|Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црне Гора]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustavna_povelja_dzscg_2003.html</ref> . Колико је у правном смислу ова творевина била накарадна најбоље говори пример да она није имала главни град, већ само административни центар. Државна заједница је само био покушај мирне транцизије ка формалном и званичном раздвајању две републике који се и десио после 88 година заједничког живота [[проглашењем независности републике Црне Горе|проглашење независности републике Црне Горе]] 3. јуна 2006. године. Том одлуком црногорског парламента завршена је историја постојања разних држава под именом Југославија на овом простору <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije.html</ref> .
|