Šredingerova jednačina — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| url = http://home.tiscali.nl/physis/HistoricPaper/Schroedinger/Schroedinger1926c.pdf
| archiveurl = http://web.archive.org/web/20081217040121/http://home.tiscali.nl/physis/HistoricPaper/Schroedinger/Schroedinger1926c.pdf
| archivedate = 17. December12. 2008.
| journal = Physical Review
| volume = 28 | issue = 6 | pages = 1049–1070
Poput Njutnovog drugog zakona, Šredigerova jednačina se može matematički transformisati u druge formulacije poput [[Вернер Хајзенберг|Verner Hajzenbergove]] [[matrična mehanika|matrične mehanike]], i [[Ричард Филип Фајнман|Fejnmanove]] [[Formulacija kvantne teorije putem integrala putanja|integralne formulacije putanja]]. Isto tako poput Njutnovog drugog zakona, Šredingerova jednačina opisuje vreme na način koji je nepodesan za relativističke teorije, mada je taj problem manje izražen u matričnoj mehanici i potpuno otsutan u integralnoj formulaciji putanja. Jednačina je izvedena putem parcijalnog diferenciranja standardne [[talasna jednačina|talasne jednačine]] i supstituisanja relacije između [[momenat|momenta]] čestice i [[talasna dužina|talasne dužine]] talasa asociranog sa česticom u [[De Broj talasna dužina|De Brojevoj hipotezi]].
 
== Jednačina ==
 
=== Vremenski zavisna jednačina ===
Forma Šredingerove jednačine zavisi od fizičke situacije. Najopštija forma je vremenski zavisna Šredingerova jednačina, koja opisuje promene sistema u funkciji vremena:<ref>
{{cite book
gde je ''i'' [[imaginarna jedinica]], ''ħ'' je [[Планкова константа|redukovana Plankova konstanta]], ''[[Пси (слово)|Ψ]]'' je [[talasna funkcija]] kvantnog sistema, i <math>\hat{H} </math> je [[Hamiltonijan (kvantna mehanika)|Hamiltonijanski]] [[operator (fizika)|operator]] (koji karakteriše totalnu energiju svake date talasne funkcije i poprima različite forme u zavisnosti od situacije).
 
[[FileДатотека:Wave packet (dispersion).gif|thumb|200px|[[Talasna funkcija]] koja zadovoljava nerelativističku Šredingerovu jednačinu sa ''V''=0. Drugim rečima, ona odgovara čestici koja se slobodno kreće kroz prazan prostor. [[Комплексан број|Realni deo]] talasne funkcije je prikazan.]]
Najpoznatiji primer je [[relativistička kvantna mehanina|nerelativistička]] Šredingerova jednačina za jednu česticu, koja se kreće u [[električno polje|električnom polju]] (ali ne u [[magnetno polje|magnetnom polju]]; c.f. [[Paulijeva jednačina]]):
 
|indent=:
|title='''Vremenski zavisna Šredingerova jednačina''' ''(jedna [[relativistička kvantna mehanika|nerelativistička]] čestica)''
|equation=<math>i\hbar\frac{\partial}{\partial t} \Psi(\mathbf{r},t) = \left [ \frac{-\hbar^2}{2m}\nabla^2 + V(\mathbf{r},t)\right ] \Psi(\mathbf{r},t)</math>
|cellpadding
|border
{{refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
* {{springer|title=Schrödinger equation|id=p/s083410}}
* [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch13/ch13.html -{Quantum Physics] &mdash; textbook with a treatment of the time-independent Schrödinger equation}-
* [http://eqworld.ipmnet.ru/en/solutions/npde/npde1403.pdf -{Nonlinear Schrödinger Equation] at EqWorld: The World of Mathematical Equations.}-
* [http://www.colorado.edu/UCB/AcademicAffairs/ArtsSciences/physics/TZD/PageProofs1/TAYL07-203-247.I.pdf -{The Schrödinger Equation in One Dimension}-]
 
 
[[Категорија:Шредингерова једначина]]
1.572.075

измена