Блез Паскал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 84:
 
=== Паскалов аритметички троугао ===
Године [[1653|1653.]]. Паскал пише своје дело: „Теза о аритметичком троуглу” (''Traité du triangle arithmétique''), износећи у њему опис табеларног приказа за биномне коефицијенте који се данас зове [[Паскалов троугао]]. Настао је као резултат његовог интересовања за руски рулет и остале игре на срећу.
Представља бесконачан низ природних бројева поређаних у облику пирамидалне схеме. Ови бројеви посматрани по врстама се понашају као биномни коефицијети.
 
Ред 94:
=== Паскалина ===
{{main|Паскалина}}
Паскал је, [[1642|1642.]]. године, када је имао само 19 год. отпочео рад на механичком калкулатору који се назива [[Паскалина]]. Он је тада помагао свом оцу који је био сакупљач пореза и желео је да му олакша посао. Први модел је израђен [[1645|1645.]]. године, а [[1652|1652.]]. године је израђено већ 50 прототипова, од којих је бар 12 продато. Цена и сложеност машине онемогућили су даљу производњу, као и чињеница да је само Паскал могао да је поправи. У то време, он је већ имао друга научна интересовања.
 
Паскалов калкулатор је био децимална машина, што је био недостатак јер у то време француски новчани систем није био децимални. Његов рад се заснивао на зупчаницима. Касније верзије су имале 8 зупчаника, што значи да је калкулатор могао да рачуна са вредностима до 9,999,999. Зупчаници су се окретали само у једном смеру, па директан рад са негативним бројевима није био могућ, већ се за негативне бројеве користио такозвани „комплемент (до 9) броја”.
 
=== Паскалов допринос физици ===
Паскалов рад на пољу изучавања флуида (хидродинамичких и хидростатичних) био је заснован на принципима хидрауличних флуида. Његов проналазак укључује и хидрауличну пресу (коришћењем хидрауличног притиска како би се повећала снага) као и штрцаљку. До [[1646|1646.]]. године, Паскал је изучио [[Торичели]]јев експеримент са [[барометар|барометрима]]. Након што је поновио експеримент, који је подразумевао постављање тубе испуњене живом наопако у бокал живе, Паскал је поставио питање која сила је држала живу у туби и шта је испуњавало простор изнад живе у туби. До тада, већина научника је радије веровала да тај простор испуњава нека невидљива материја него вакуум.
Настављајући даље експерименте, Паскал је [[1647|1647.]]. године написао дело: „Нови експерименти са вакуумом“, ''-{(“Experiences nouvelles touchant le vide“)}-'', у ком је детаљно описао основна правила, наводећи на којој температури различите течности могу бити подупиране ваздушним притиском. Он такође износи и разлоге зашто се баш вакуум налази изнад течности у туби барометра.
Паскал [[1648|1648.]]. године наставља са експериментима којима потврђује да висина живе може да се промени. Експеримент је заживео у Европи као коначна теорија о принципима и вредностима барометра.
Суочен са критикама да мора постојати нека невидљива материја која испуњава празан простор, Паскал је у свом одговору упућеном научницима дао један од најзначајнијих изјава седамнаестог века о научној методи :
{{цитат|Како би показао да је хипотеза очигледна, није довољно да сви феномени из ње следе, већ ако она доводи до нечега што је у супротности, са макар једним феноменом, то је довољно да се докаже њена нетачност.}}