Џедеф Ре — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 33 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q209397 |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хијероглиф/1картуше|align=right|era=ск|име=Џедеф Ре|номен=<hiero>N5-R11-I9</hiero>}}
''' Џедеф Ре ''' (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566. – 2558.) био је [[Стари Египат|староегипатски]] [[фараон]] Четврте династије, [[Кеопс]]ов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром [[Хетепхерес II]]. Друга жена била је [[Кхентетенка]], са којом је имао синове [[Сетка]], [[Бака]], [[Хернет]]а и кћерку [[Неферхетепес]].
Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син [[Ра]].
Сазидао је пирамиду у [[Абу Раваш]]у, 8 -{km}- северно од [[Гиза|Гизе]].
==Краљева гробница==
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]] око 8 километара <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> северо западно <ref name="a8">'' SHAW, Ian. Dějiny starověkého Egypta. Brno (?) : Mladá fronta, 2003. 530 s. ISBN 80-7257-975-4. Kapitola Stará říše, s. 112.''</ref> од Гизе <ref name="a6">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 234.''</ref> на стеновитим падинама <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> успињући се високо над Нилом.Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">'' ZAMAROVSKÝ, Vojtěch. Bohové a králové starého Egypta. Praha : Mladá fronta, 1979. 408 s. S. 262. ''</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног одпочињања градње. <ref name="a8">'' SHAW, Ian. Dějiny starověkého Egypta. Brno (?) : Mladá fronta, 2003. 530 s. ISBN 80-7257-975-4. Kapitola Stará říše, s. 112.''</ref>. Њена основа је имала око 100 x 100 метара <ref name="a2">'' ZAMAROVSKÝ, Vojtěch. Bohové a králové starého Egypta. Praha : Mladá fronta, 1979. 408 s. S. 262. ''</ref> и остатци пирамиде се уздижу до 10 метара.Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19 веку када је отуда сваког дана у Кајиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> . Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена.Најновија истраживања доказују да је [[пирамида]] била завршена али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Стари Египат}}
| |||