Закинтос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 17:
'''Закинтос''' ({{јез-гр|Ζάκυνθος}}), треће по величини, од седам већих [[Грчка острва|јонских острва]], а уједно и једно од најлепших [[Грчка|грчких]] острва. Закинтос лежи у јужном делу [[Јонско море|Јонског мора]], које је део [[Средоземно море|Средоземног мора]]. Острво са неколико суседних малих острва чини [[Префектура Закинтос|префектуру Закинтос]], а главно насеље на острву, истоимени град [[Закинтос (град)|Закинтос]], је њено управно средиште.
Округ Закинтос је успостављен [[2011
== Положај острва ==
[[
[[
[[
[[
[[
Острво Закинтос се налази на крајњем западу државе [[Грчка|Грчке]], а у југоистичном делу [[Јонско море|Јонског мора]]. Од копна (западног [[Пелопонез]]а) острво је удаљено око 25 -{km}- ка западу. Најближе друго [[Јонска острва|Јонско острво]] је [[Кефалонија]] на 20 -{km}- ка северу. Ка западу и југу је отворено море.
== Природни услови ==
На Закинтосу се разликују поједини делови по [[рељеф]]у. Јужни део је нижи и равнији, тиме и плоднији, док је север планински, сув и огољен. Ту се и налзи највиши врх острва, [[Врахионас]] (758 -{m}- н. в.). Површина острва је 409 -{km}-, при чему је највећа дужина око 40 -{km}-, а ширина око 20 -{km}-. Укупна дужина обале 123 -{km}-. Обала није јако разуђена и највећи облици на њој су омањи [[залив]]и и плаже. Већина плажа је у вису жала, до 100 -{m}- дужине, окружена окомитим литицама.
Ред 34:
Клима на острву је [[средоземна клима|средоземна]] са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животиски свет је особен за [[Средоземно море|Средоземље]]. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - [[маслина]], [[винова лоза]], [[цитрус|агруми]], поврће и воће.
== Историја ==
Захваљујући археолошким налзима данас се зна да је Закинтос био насељен још у време [[праисторија|праисторије]]. Први пит Закинтос је спомен у [[Хомер]]овом делу [[Илијада|Илијади]]. Историјски гледано, први помен острва везан је за његово освајање од стране краља [[Аркеизије|Аркеизија]], владара суседне [[Кефалонија|Кефалоније]]. После њега, острво је освоји легендарни [[Одисеј]]. После тога острво се осамосталило и постало [[полис]], чије уређење није било уздрмано дуже од 650 година.
У 2. веку п. н. е. Закинтос освајају [[Антички Рим|Римљани]], а у [[средњи вијек|средњем веку]] наслеђују их [[Византијско царство|Византинци]]. Међутим, како су Закинтос и остала [[Јонска острва]] била на самом ободу царства и отворена ка [[Италија|Италији]], [[Млетачка република|Млечани]] их први пут освајају још у [[13. век]]у. Ово је сачувало Закинтос од дуге и тешке [[османско царство|отоманске владавине]], која еј вековима владала већим делом данашње [[Грчка|Грчке]]. Током овог раздобља дошло је до снажног утицаја [[Запад]]а на живот острва (архитектура, ношња, говор). И поред тога месно становништво је сачувало [[грчки језик]] и [[православље|православну веру]]. Почетко 19. века управу на острбом преузима [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] и Британци га називају "
Током [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]] острво није било уништавано, али је зато било тешко погођено [[земљотрес]]ом из [[1953
== Становништво ==
Претежно становништво на острву Закинтос су [[Грци]], мада поред њих има настањених некадашњих туриста, као и досељеника-странаца, који раде у туристичкој привреди острва. По последњем попису из 2001. г. острво има 38.596 ст., при чему 1/3 живи у граду [[Закинтос (град)|Закинтосу]]. Кретање становништв ана острву било је следеће:
Ред 54:
== Привреда ==
Закинтос спада у богатија острва [[Грчка|Грчке]]. Захваљујући већој влажности пољопривреда је развијена и савремена, посебно на нижем и равнијем југу. Доминирају [[маслина|маслине]] и [[цитрус|агруми]]. Островје посебно познато по тзв. "[[Закинтоска рибизла|Закинтоској рибизли]]".
| |||