Урду (језик) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
|мапа=
}}
'''Урду''' ('''اردو''') припада групи индоевропских језика и граматички и лингвистички се развијао под утицајем многих језика различитих група као што су [[Персијски језик|персијски]], [[Турски језик|турски]], [[Паштопаштунски језик|пашто]], [[Арапски језик|арапски]] те [[хинди|хинду]] и [[санскрит]] у периоду постојања султаната Делхи и [[МогулскоMogulsko царствоcarstvo|Могулског царства]] (1200-1800. године).
 
Урду се налази на 20. месту по броју говорника којима је матерњи језик. То је народни и званични (заједно са [[Енглески језик|енглеским]]) језик [[Пакистан]]а. Такође је један од 23 званична језика [[Индија|Индије]].
 
== Распрострањеност ==
 
Урду је веома сличан хиндију. Говорници урдуа и хиндија, уколико не користе локализме, могу међусобно да се разумеју. Неки лингвисти сматрају да су урду и хинди један језик са два система. Међутим, са социополитичке тачке гледишта ради се о два различита језика. Људи којима је хинди матерњи не сматрају да им је урду матерњи језик и обрнуто (нпр. као [[српскохрватски језик]]). Хинди се записује писмом [[деванагари]], а урду персијским писмом [[насталик]]. До [[1947]]. урду и хинди су се називали једним именом - [[хиндустани]]. После тога дошло је до одвајања и до „чишћења“ хинди језика од арабизама, односно урдуа од речи типичних за санскрит. Ова стара, „неутрална“ верзија језика и даље се понекад користи (нпр. у титловима филмова који се приказују и у Пакистану и у Индији). Урду се данас предаје у Пакистану као обавезан школски предмет и то у обама школским системима (енглеском и пакистанском). На тај начин се пакистанској деци омогућава да науче барем два језика, како урду, тако и неки од локалних језика. Урду је обавезан школски предмет у деловима Индије са претежно муслиманским становништвом тако да Индија има више од 2.900 дневних новина које се штампају на овом језику. Земље са великим бројем људи који говоре урду<ref name="бројке">Бројке које приказују број говорника урдуа ван граница Пакистана варирају из године у годину услед социополитичких околности и миграција становништва и знатно се разликују од првобитно објављених.</ref>:
* [[Уједињено Краљевство]] (400.000)
* [[Саудијска Арабија]] (382.000 [http://www.ethnologue.com/show_country.asp?name=SA])
* [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (350.000)
* [[Непал]] (275.000)
* [[Јужноафричка Република|Јужна Африка]] (170.000)
* [[Оман]] (90.000)
* [[Канада]] (80.895 [http://www12.statcan.ca/english/census01/Products/Analytic/companion/lang/highlights.cfm])
* [[Бахреин]] (80.000)
* [[Маурицијус]] (74.000)
* [[Катар]] (70.000)
* [[Немачка]] (40.000)
* [[Норвешка]] (26.950{{fact}})
* [[Француска]] (20.000)
* [[Шпанија]] (18.000 [2004]{{fact}})
* [[Шведска]] (10.000 [2001] [http://www.answers.com/topic/demographics-of-sweden])
 
== Граматика ==
=== Род ===
[[СликаДатотека:Urdu language1.jpg|200п|мини|Рецепт на кутији са зачинима на Урду језику]]
У урдуу, као и у хиндију, постоје само два рода - мушки и женски. Сва мушка бића (људи и животиње) су мушког рода, док су сва женска бића женског рода. Именице су такође или мушког или женског рода, али за људи којима урду није матерњи језик ово представља проблем. Како не постоји једнообразни систем одређивања рода, род сваке именице мора се научити напамет. Класификација именица на женски и мушки род није новост међу језицима индоевропске групе. Међутим, у [[енглески језик|енглеском језику]], иако индоевропском, систем класификације у именица на женски и мушки род временом се изгубио што отежава учење урдуа.
 
Понекад се род именица може одредити на основу слова којим се именица завршава. Ако се реч хинди порекла завршава дугим „а“, онда је та именица обично мушког рода. Ако се реч завршава са „и“ или „ија“, онда је та именица најчешће женског рода. За позајмљенице из језика који немају поделу именица на род (нпр. из енглеског) род се одређује или по звучности или употреби речи у реченици. Позајмљенице из језика које имају ову поделу задржавају род из изворног језика.
 
=== Заменице ===
[[СликаДатотека:Laad bazaar bangles.jpg|350п|мини|Базар у граду Хајдерабад, Пакистан. Табле са натписима, са леве на десну страну, исписане су на урдуу, хиндију, [[Арапски језик|арапском]] и [[Енглески језик|енглеском језику]]. Све четири табле информишу купца наруквица да су цене фиксне и да нема ценкања.]]
Личне заменице првог лица једнине као и другог и трећег лица множине не разликују се у роду, тј. сва три облика су иста за оба рода. Тако, на пример, не постоји разлика између „он“ и „она“ као у енглеском језику. Додатком глагола одређује се род заменице, односно, да ли се ради ''о њој'' или ''о њему''.
 
Урду, као многи језици индоевропске групе, има три облика обраћању у другом лицу једнине (''ти'', ''теби'', ''тобом'', итд.) и у другом и трећем лицу множине (''ви'' и ''Ви''). Као поређење, енглески језик има општи облик ''you'' за друго лице једнине и друго и треће лице множине, док се старо ''thou'' (ти) у модерном говору не употребљава.
 
'''آپ''': формални облик ''Ви'', који се користи у обраћању старијим особама. Овај облик је исти за једнину и множину, односно, исто се пише и изговара. Говорник може да буде одређенији ако каже ''ви сви'' ('''آپ سب''')
 
'''تُم''' : је неформални облик именице „ти“. Користи се при обраћању особама истог годишта те међу пријатељима и родбином. Такође не постоји разлика у једнини или множини, али говорник може да буде прецизнији ако на крају речи дода именицу која сугерише групу људи - ('''تُم سب''').
 
Императиви (молбе и команде) изговарају се у зависности од саговорника. Глагол се користе у складу са нивоом поштовања према особи којој је молба или захтев упућен. Како глагол одређује ниво поштовања, сама реч ''молим'' ("meharbānī", '''مہربانی''') ретко се употребљава и то углавном у писаној форми.
== Правопис ==
 
Азбука урду језика на први поглед изгледа веома компликовано за људе који се служе словима латинског порекла. Урду се пише и чита здесна налево и све књиге, магазини и новине су штампане тако да се листови окрећу с леве на десну страну (листови у новинама штампаним на [[Српски језик|српском језику]] код читања се окрећу са десне на леву страну).
[[СликаДатотека:Urduazbuka.png|десно|мини|350п|Азбука урду језика]]
{|class="wikitable"
|-
! слово !! име слова !! транскрипција !! [[МеђународниМеђународна фонетскифонетска алфабетабецеда|IPA]]
|-
| ا || ''alif'' || - || -
|}
 
== Примери свакодневних израза ==
{| class="wikitable"
|-
| السلام علیکم
| {{IPA|assalāmu ‘alaikum}}
| „Нек ти је мир подарен."<br />Веома формални и религиозни поздрав<br />و علیکم السلام {{IPA|[ˈwaɭikum ˈaʔsaɭam]}}<br />је одговор на поздрав.
|-
| Здраво
| آداب عرض ہے
| {{IPA|ādāb arz hai}}
| „Поздрав"<br />(дословно значење је ''Поздрави су дати''),<br />формалан секуларни поздрав.
|-
| Довиђења
| خدا حافظ
| {{IPA|khudā hāfiz}}
| ''Khuda'' на Фарси језику значи ''Бог'',<br />''hāfiz'' на [[Арапски језик|арапском]] значи ''заштита''.<br />Тако да би буквалан превод био ''Нек те чува Бог''<br />Овај облик користе муслимани и људи других религија.
|-
| Да
|
|-
| Где се налази [[Лакнау|Лукнов]]?
| لکھنئو کہاں ہے؟
| {{IPA|lakhnau kahā<sup>n</sup> hai}}
|}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Urdu}}
* [http://dsal.uchicago.edu/dictionaries/platts/ Енглеско-урду речник (1884)]
* [http://dictionary.urdustuff.com/ Аутоматски превод - Енглеско-урду речник]
* [http://www.myurdunews.com/ Урду]
* [http://ur.wiktionary.org Википедијин речник]
* [http://wikitravel.org/en/Hindi-Urdu_phrasebook Свакодневни изрази на урду језику - Туризам]
 
[[Категорија:Индоевропски језици]]
1.572.075

измена