Арагонски крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Арагонски крсташки рат''' ([[1284]]
== Увод ==
Папа је подржавао [[Анжујци|Анжувинце]] као господаре [[Сицилија|Сицилије]]. Након свргавања Анжувинаца у побуни званој
Папа Мартин IV предаје [[Арагон]] Карлу III Валоа, сину француског краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]].
== Грађански рат и огромна француска војска
[[
Конфликт прераста у један облик грађанског рата. Брат Педра III Арагонског придружује се Французима. Педров брат је владао [[Краљевина Мајорка|Мајорком]] и [[Русијон]]ом. Владајући грофовијом Русијон представљао је тампон зону између Француза и [[Краљевина Арагон|Арагона]].
Ред 13:
Огромна француска војска улази [[1284]]. у Русијон под водством Карла III Валоа, краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]] и [[Филип IV (краљ Француске)|Филипа IV Лепог]]. Француска војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају. Град Елн је жестоко брањен, али велика француска војска успева да заузме град. При томе су спалили и катедралу, иако су папини легати били присутни тим борбама.
== Крунисање кардиналским шеширом ==
[[Филип III Храбри]] је имао великих мука да заузме [[Ђирона|Ђирону]]. Ту је крунисан
== Пораз Француза
Повратком славног каталонског адмирала [[Руђер де Љурија|Руђера де Љурије]] настаје преокрет. Француска флота је уништена [[4. септембар|4. септембра]] [[1285]]. близу Барселоне. Убрзо је француску војску погодила епидемија дизентерије. И краљ је био погођен дизентеријом, а престолонаследник [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] започео је преговоре о слободном проласку краљевске обитељи преко [[Пиринеји|Пиринеја]].
Док је краљевској обитељи био дозвољен слободан пролаз, француска војска је била принуђена да сама тражи пролаз преко [[Пиринеји|Пиринеја]]. Француска војска је десеткована у покушају преласка Пиринеја и повратка у Француску. Краљ Француске [[Филип III Храбри]] умире [[1285]]. у [[Перпињан]]у. Педро III Арагонски га није дуго надживио.
== Последице и споразуми
Историчар Чајтор описује арагонски крсташки рат као можда најнеправеднији, најмање нужан и најкатастрофалнији поход династије Капет. Мајорка је била разорена и престала је постаојати као независтан ентитет. Педров син Алфонсо III Арагонски је Арагону анектирао [[1286]]. Мајорку, Ибизу и Минорку.
[[Споразум из Тараскона|Споразумом из Тараскона]] [[1291]]. службено се завршава крсташки рат. По уговору папа признаје да [[Арагон]] припада [[Алфонсо III од Арагона|Алфонсу III од Арагона]], а [[Сицилија]] његову брату. Алфонсу је вратио Мајорку и обавезао се да ће арагонски витезови отићи са Сицилије. Папа је скинуо екскомуникацију са Алфонса.
Пошто је Алфонсо умро одмах после потписивања тог споразума,
== Спољашње везе ==
| |||