Версајски споразум — разлика између измена

'''Версајски споразум''' је назив за мировни уговор закључен [[28. јун]]а [[1919]]. у [[Версај]]у између [[Антанта|Антанте]] и '''[[Немачко царство|Немачке]]'''. Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], одржана је [[Париска мировна конференција 1919.|Париска конференција мира]] (од [[18. јануар]]а [[1919]]. до [[28. јун]]а [[1919]]. у [[Париз]]у) а [[Уговори којима је окончан Први светски рат|мировни уговори]] закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Ово је био један од тих уговора. Како су главне седнице конференције одђаване у палатама Версаја, усталио се назив: ''Версајски споразум''. Главну реч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из [[Савезници у Првом светском рату|Антантине коалиције]].

 

 

Немачка је у складу са овим уговором морала признати да је искључиви кривац за [[Први светски рат]], пристати да се [[Алзас]] и [[Лорена|Лорену]] врате Француској, да се у северном Шлезвигу проведе [[плебисцит]], да се неки погранични градови врате Белгији, да се у подручју [[Сарланд|Сар]]а успостави 15-годишња управа [[Лига народа|Лиге народа]] и након тога проведе плебисцит о њеној коначној припадности Немачкој или Француској. Надаље, Немачка је морала признати припајање пољских подручја новоствореној држави [[Пољска|Пољској]] и признати јој преко коридора излаз на [[Балтичко море]] према луци [[Гдањск]]. Немачке колоније и немачка имовина у тим колонијама припали су највећим делом [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]], а затим [[Француска|Француској]], [[Јапан]]у, [[Белгија|Белгији]], [[Португал]]у, [[Јужноафричка Унија|Јужноафричкој Унији]] и [[Аустралија|Аустралији]]. Немачка је од почетка [[1929]]. године морала платити ратне одштете у износу од 5 милијарди [[Амерички долар|долар]]а, а остало, што је требало накнадно утврдити, исплатити у 30 година. Осим тога, због штета које је нанела подморничким ратом, Немачка је морала испоручити победничким државама готову сву своју трговачку морнарицу и за те државе сваке године производити утврђени број нових [[брод]]ова. Није смела увозити ни извозити оружје, није смела имати подморнице, а ради војске могла је држати само 104.000 војника у копненим и 15.000 војника у морнаричким постројењима. Уз поништење пријашњих уговора, Немачка је морала признати новонастале државе у Европи и обвезати се да неће припојити [[Аустрија|Аустрију]].