Рудовци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
Из Рудовца је позната историјска личност поп Ранко. Његови су родитељи дошли из Хецеговине. Поп Ранко се овде родио, школу је учио по манастирима, а запопио се [[1811]]. године. Године [[1815]], у пролеће у пивници поп-Ранковој, скупили су се истакнути људи из Београдске, Ваљевске и Рудничке Нахије и ту се договорили и заклели да поново устану на Турке. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из описа Рудовца од Влад. Караклаића. (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаја, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани</ref>
У оквиру села Рудовци налази се и познато етно-село [[Рашино_село|Рашино село]] које је од 2007. године градио Др Радоје Станојловић - бизнисмен који је радио више деценија у америци и касније се вратио у свој родни завичај да би подигао Рашино село које људи називају и школом села због његове просветитељске намене.▼
== Демографија ==
Линија 26 ⟶ 28:
Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
▲У оквиру села Рудовци налази се и познато етно-село [[Рашино_село|Рашино село]] које је од 2007. године градио Др Радоје Станојловић - бизнисмен који је радио више деценија у америци и касније се вратио у свој родни завичај да би подигао Рашино село које људи називају и школом села због његове просветитељске намене.
{| width="50%" style="background:transparent; "
| |||