Јорјо Тадић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q12633711)
м
|напомене =
}}
'''Јорјо Тадић''' ([[Стари Град (Хвар)|Стари Град]] на [[Хвар (острво)|Хвар]]у, [[5. јун]] [[1899]] — [[Београд]], [[4. октобар]] [[1969]]) је био хрватскисрпски историчар и академик [[САНУ]].
 
== Биографија ==
 
Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у [[Задар|Задру]] и [[Сплит]]у. Историју и филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Берлин]]у, [[Лајпциг]]у, [[Праг]]у и [[Београд]]у. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у [[Дубровник]]у. За доцента [[Филозофски факултет у Загребу|Филозофског факултета]] у Загребу изабран је [[1935]]. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је [[1938]]. године. Од [[1951]]. радио је као редовни професор [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]] на предмету Општа историја новог века. Био је и дописни члан ЈАЗУСрпске икраљевске академије од 1940, а редовни члан [[САНУ]] а од [[1959]]. Секретар Одељења друштвених наука САН од 1. III 1963. до 6. IV 1966; од 10. V 1966. до 4. X 1969. Члан Председништва Српске академије наука од 15. IV 1960. до 1. III 1963; од 24. IV до 4. X 1969.а до смрти 1970, директор [[Историјски институт САНУ|Историјског института]] у Београду. Био је и дописни члан ЈАЗУ.
 
== Историографски рад ==
 
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји [[дубровачка република|Дубровник]]а и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између [[16. век|16]]. и [[18. век]]а. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од [[1925]]. до [[1941]]. и послератни од [[1945]]. до смрти [[1969]]. године. Згрожен усташким злочинима и улогом римокатоличке цркве у НДХ, Тадић је, премда католик, старином досељеник из Пивске области у данашњој Црној Гори, 1942. године, заједно са Виктором Новаком, узео крсну славу и почео да слави Св. Јована.
 
Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје<ref>[[Енциклопедија српске историографије]], приредили [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], Београд [[1997]], 667.</ref> Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и [[Фрањо Гундулић|Фрања Гундулића]], [[Никола Працатовић|Николе Працатовића]], [[Серафим Гучетић|Серафима Гучетића]], [[Цвијета Зузорић|Цвијете Зузорић]] и [[Јоханес Газулус|Јоханеса Газулуса]] у збирци радова ''Дубровачки портрети'' издатојобјављеној [[1948]]. године у издању Српске књижевне задруге. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а запоставља изучавање политичке историје оставља за скупове у иностранству где је обавио десетине радова прегледног карактера. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики истоирографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици. Заслугом Јорја Тадуића, који је пријатељевао са француским историчарем Фернаном Броделом, Бродел је имап прилику да се упозна са серијама грађе у Дубровачком архиву, што га је инспирисало да почне да пише о "дугом трајању" у историји Медитерана као целини.
 
Био је један од најбољих [[Латински језик|латинских]] [[палеографија|палеографа]] свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара [[Средњи век|средњег века]]. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (''Писма и упутства Дубровачке републике -{I}-, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд'' и ''Грађа о слиакрској школи у Дубровнику -{XVIII—XVI}- века'' у два тома).
 
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости [[Србија у средњем веку|српских]] и [[балкан]]ских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је [[Србија]] од [[Косовска битка|Косовске битке]] до [[Други пад Деспотовине|пада Деспотовине под турску власт]] имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај [[Српско рударство у средњем веку|српске рударске производње]] за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици, чију је историју, са свим њеним специфичностима, сматрао интегралном саставницом српске историје.
 
Његов последњи текст, "Сабласти круже Југославијом", објављен постхумно 1971. године упозоравао је на растући хрватски национализам и опасност од распада Југославије.
 
== Библиографија ==
* ''Промет путника у старом Дубровнику'', Дубровник 1939;
* ''Организација дубровачког поморства у -{XVI}- веку'', Историјски часопис 1949:
* ''Дубровачки портрети'' -{I}-, Београд, СКЗ 1948.
* ''Тестаменти Божидара Вуковића, српског штампара XVI века'', Београд 1963
* ''Привреда Дубровника и српске земље у првој половини XV века'', Зборник Филозофског факултета у Београду 1968
* ''Сабласти круже Југославијом'', Историјски часопис, Београд 1971.
 
== Извори ==
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=559, Биографија на сајту САНУ]
* Тома Поповић, "Јорјо Тадић : (1899-1969)",Историјски часопис, књ. XVIII Београд 1971, стр.7-11.
 
* Радован Самарџић, "Јорјо Тадић као историчар", Зборник Филозофског факулктета у Београду, књ. 11, 1 (1970), стр. 1-16
* Радован Самарџић, "Истраживачки метод Јорја Тадића", Историјски часопис (Revue historique) књ. 29-30 (1982-1983), Београд 1984, стр. 257-262. ISSN: 0350-0802.-
/
{{DEFAULTSORT:Тадић, Јорјо}}
 
[[Категорија:Умрли 1969.]]
[[Категорија:Далматинци]]
[[Категорија:Хрватски историчари]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Академици САНУ]]
81

измена