Гуштери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{
{{Друго значење2|Гуштери}}
{{Taxobox
Ред 22:
'''Гуштери''' (лат. -{Lacertilia}-) су најчешћи рецентни [[гмизавци]] на свету из реда '''-{[[Squamata]]}-'''. Имају два пара добро развијених удова и реп који је увек дужи од остатка тела. Удови имају по пет прстију са канџама. Код неких су удови у различитом степену редуковани и постоје остаци раменског и карличног појаса (по томе се разликују од [[змија]]). Између трупа и репа налази се попречно постављен отвор клоаке. [[Космополит]]и су са великом адаптивном радијацијом и највећом бројношћу у топским и суптропским пределима.
== Карактеристике ==
*На предњем делу тела гуштера је пљосната шиљаста [[глава]] која је широким [[врат]]ом подељена од [[труп]]а. На глави су велике [[очи]] с покретљивим очним капцима. Дужина гуштера се креће између дванаест и шездесет сантиметара. Труп се завршава дугачким [[реп]]ом који гуштери у опасности могу откинути и тако побећи од непријатеља. То се назива [[аутотомија]] (''самоосакаћивање'').
*Кретање гуштеру омогућује снажан [[костур]] и добро развијени [[Мишићно ткиво|мишићи]]. Гмизавци имају исте делове костура као и [[водоземци]]. Гмизавци имају [[ребра]] од којих је првих [[пет]] пари спојено с [[грудна кост|грудном кости]].<br />▼
*[[Ваздух]] улази кроз дисајне путеве у [[гркљан]], затим у [[душник]] који се грана у две душнице. Оне доводе ваздух у [[плућа]] која имају већу површину од жабљих.<br />▼
*На леђној страни тела су два [[бубрег]]а која излучују мокраћу у чврстом облику. Имају и мокраћни мехур.<br />▼
*Храна улази кроз [[уста]] у којима се налазе [[зуби]] које могу мењати целог живота. Ту је много жлезда и танак, дугачак рашљасти [[језик]] помоћу којег осећају [[мирис]].<br />▼
*[[Срце]] гмизаваца је троделно. Грађено је од 2 преткоморе и 1 коморе која је делимично преграђена. У комори се због тога делимично мешају артеријска и венска [[крв]].<br />▼
*[[Температура]] је променљива. У његовој крви се налази мала количина [[кисеоник]]а. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број црвених крвних зрнаца и мало срце с обзиром на величину тела и његови спори откуцаји. Недостатак кисеоника доводи до тога да не може у довољној мери да подигне температуру тела. Због тога мора да се излаже сунцу како би споља добио ону топлоту која му је потребна за кретање и живот.<ref name="гус">[Мала енциклопедија животињског царства], Просвета</ref>▼
== Станиште ==
▲На предњем делу тела гуштера је пљосната шиљаста [[глава]] која је широким [[врат]]ом подељена од [[труп]]а. На глави су велике [[очи]] с покретљивим очним капцима. Труп се завршава дугачким [[реп]]ом који гуштери у опасности могу откинути и тако побећи од непријатеља. То се назива [[аутотомија]] (''самоосакаћивање''). Откинути део репа може се делимично обновити. Креће се помоћу два пара кратких ногу на којима има пет [[прст]]ију. Тело се не наслања на [[ноге]], јер се оне налазе по страни. Стога код кретања [[стомак]]ом дотичу земљу па кажемо да гмижу. [[Кожа]] гуштера је сува, без [[жлезда]], покривена рожнатим љускама које спречавају губитак воде из тела. Ово „одело“ гуштеру ограничава раст па се морају пресвлачити.
Гуштери су веома распрострањени по Европи, Азији и Африци. Живот највише проводе у вртовима, повртњацима и пољима, али за станиште бирају сунчане бржуљке, старе зидине, гомиле камења, стабла итд. Веома су привржени крају у ком су се излегли и из њега ће се иселити само ако у њему више не могу да задовоље своје потребе. Топло време проводе на отвореном, да би што више били на сунцу и ради лова. Ујутру су лењи, спори, троми, крајње плашљиви. У подне, чим су се накупили топлоте постају веома живахни и одважни. Почетком октобра се повлаче у своја зимска скровишта где падају у зимски сан. Старији се гуштери повлаче пре млађих, а мужјаци пре женки. За време зимског сна су непомични, укочени, као мртви, затворених очију и отворених уста. Чим се угреју, сместа оживе и стичу своју уобичајену живахност. Гуштери који живе под благим поднебљем спавају зимским сном само неколико недеља. Понекад се буде да се нахране, па зато расту и за време свог дугог сна.<ref name="гус" />
== Размножавање ==▼
▲Кретање гуштеру омогућује снажан [[костур]] и добро развијени [[Мишићно ткиво|мишићи]]. Гмизавци имају исте делове костура као и [[водоземци]]. Гмизавци имају [[ребра]] од којих је првих [[пет]] пари спојено с [[грудна кост|грудном кости]].
▲[[Ваздух]] улази кроз дисајне путеве у [[гркљан]], затим у [[душник]] који се грана у две душнице. Оне доводе ваздух у [[плућа]] која имају већу површину од жабљих.
▲На леђној страни тела су два [[бубрег]]а која излучују мокраћу у чврстом облику. Имају и мокраћни мехур.
▲Храна улази кроз [[уста]] у којима се налазе [[зуби]] које могу мењати целог живота. Ту је много жлезда и танак, дугачак рашљасти [[језик]] помоћу којег осећају [[мирис]].
▲[[Срце]] гмизаваца је троделно. Грађено је од 2 преткоморе и 1 коморе која је делимично преграђена. У комори се због тога делимично мешају артеријска и венска [[крв]].
▲[[Температура]] је променљива. У његовој крви се налази мала количина [[кисеоник]]а. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број црвених крвних зрнаца и мало срце с обзиром на величину тела и његови спори откуцаји. Недостатак кисеоника доводи до тога да не може у довољној мери да подигне температуру тела. Због тога мора да се излаже сунцу како би споља добио ону топлоту која му је потребна за кретање и живот.<ref name="гус">[Мала енциклопедија животињског царства], Просвета</ref>
▲==Размножавање==
Сезона парења одређена је температуром и периодом промене светла ([[дан]]а и [[ноћ]]и), па ако је омогућена правилна [[клима]] и [[исхрана]], до парења долази у [[пролеће]]. Женке захтевају појачану исхрану, посебно расту захтеви за [[калцијум]]ом и [[фосфор]]ом, па се стандардна доза [[витамин]]а и [[минерал]]а удвостручује.
Женка снесе јаја и пролеће, и то увек ноћу. Јаја су мало дугуљаста и величине зрна пасуља и беличасте боје. Љуска им је мекана и тако еластична да ће се јаја, бачена на тло, одбити као гумена лоптица. Снесе од три до осам јаја у песку, у јамици дубокој петнаестак сантиметара коју је ископала на сунчаном месту Да би се заметак развио, јајету је потребна топлота. Већина јаја инкубира се на температури од 28 °C са малим варијацијама у температури. Сама [[инкубација]] траје од 38-90, дана зависно од врсте.<br />
| |||