|
}}
'''Нађа Елена Команечи''' ({{јез-рум|Nadia Elena Comăneci}} (* [[12. новембар]] [[1961|1961.]]. [[Онешти]]) је бивша [[Румунија|румунска]] [[гимнастика|гимнастичарка]], која је за вежбу на двовисинском разбоју на [[Летње олимпијске игре 1976.|Олимпијским играма 1976. у Монтреалу]] прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.
== Биографија ==
=== Име ===
Нађа Команечи је рођена у [[Румунија|Румунији]] у градићу [[Онешти]] [[12. новембар|12. новембра]] [[1961|1961.]]. године као ћерка Георгија и Стефаније-Александрине. Име је добила по главној глумици у једном руском филму који је њена мајка гледала док је била трудна. Нађа има и млађег брата који се зове Адријан.
=== Почетак спортске каријере ===
Команечи је почела да тренира гимнастику у шестој години, код [[Бела Карољ|Беле Кароља]], у гимнастичкој школи која је била у непосредној близини куће у којој је становала. Са девет година почела је да се такмичи а са десет је већ наступала на међународним такмичењима.
Први већи међународни успех остварила је на Европском првенству, када је победила у вишебоју и у свим појединачним дисциплинама, осим у партеру где је била друга. Те [[1975|1975.]]. године је већ била проглашена гимнастичарком године. Титулу европске првакиње освојила је још два пута, [[1977|1977.]]. и [[1979|1979.]], чиме је поставила рекорд.
=== Олимпијски успеси ===
=== Године после такмичења ===
Године [[1981|1981.]]. за време егзибиционе турнеје по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] Нађин тренер Бела је са супругом пребегао и тражио азил. По повратку у Румунију Команечи је стављена под присмотру тадашњег [[Николаје Чаушеску|Чаушескуовог]] режима због бојазни да би и она могла пребећи. Забрањена су јој путовања ван земље, па се посветила тренирању румунских гимнастичарки.
Нађа никад није хтела да потврди приче о тортурама које је трпела. Ипак је и сама побегла [[1989|1989.]]. и данас живи у Америци. До тада ју је малтретирао и сексуално злостављао Чаушескуов сина Нику.
== Нови живот у Америци ==
У новембру [[1989|1989.]]. године, неколико недеља пре револуције у Румунији, Команечијева је побегла из Румуније. Добила је дозволу за боравак у Америци. Премда ју је у САД очекивао њен тренер Бела Карољ, она му се није јављала. У заточеништву ју је држао човек који јој је омогућио бег из Румуније, узевши јој слободу за 5.000 [[амерички долар|долара]]. Константин Панаит, који јој је омогућио бег, брзо је схватио да би у Америци могао да заради на румунској гимнастичарки, па је почео да наплаћује њене интервјуе и гостовања у телевизијским емисијама. Претпоствља се да је тако зарадио 200.000 долара, али Нађа од тога није добила ништа. Нађа Команећи се уз помоћ једног пријатеља, годину дана касније, ослободила Пенаута и настанила у Монтреалу.
Бавила се промотивним активностима, рекламирала гимнастичке справе и тренинге и радила као фото-модел. Верила се [[1994|1994.]]. године са [[Сједињене Америчке Државе|америчким]] гимнастичким шампионом [[Барт Конер|Бартом Конером]], ког је први пут упознала још 1976. године. Свадба је била заказана за [[26. април]] [[1996|1996.]]. године у [[манастир]]у Кашин близу [[Букурешт]]а. Пожелела је да јој венчани кум буде тадашњи председник Румуније [[Јон Илијеску]]. Политичар је био опрезан и рекао је да је Нађина жеља леп гест и према земљи и њеним родитељима, а да због свог званичног положаја није могао да преузме „кумовски статус“ али је био домаћин тог догађаја. На ту „свадбу века“ позвани су били [[Роберт де Ниро]], [[Арнолд Шварценегер]], [[Џими Конорс]], [[Јон Циријак]], [[Илија Настасе]] и [[Хилари Клинтон]]. Нађин супруг је због жеље супруге прешао у православље.
Нађа је добила америчко држављанство. Данас често путује и пропагира спорт и гимнастику у различитим деловима света. И даље је активна у разним спортским сферама. Са супругом је отворила приватну гимнастичку школу у Норману. Заједно се такмиче у ревијама и зарађени новац дају у добротворне сврхе.
| 