Немачка књижевност — разлика између измена

Немачка књижевност се појавила у време [[Карло Велики|Карла Великог]]. [[Песма о Хилдебранду]] (-{''Das Hildebrandslied''}-) из [[820|820.]]. се сматра каменом темељцем немачке књижевности. Данас је познато само 68 стихова ове песме. Други веома стари текст на старонемачком језику (-{''althochdeutsch''}-) потиче из [[9. век|IX]] или [[10. век|X век]]а; то су [[Мерсебуршке бајалице]] (-{''Merseburger Zaubersprüche''}-), две магичне формуле на немачком језику који су једини остатак [[паганизам|паганске]] књижевне културе у немачким земљама. Неке епске песме су могуће још старије од Песме о Хилдебранду.

Песници су и даље племићи или богата буржоазија, понекад свештеници или учитељи, који се књижевношћу баве у слободном времену. Постоје и песници запослени на дворовима чији статус више мање одговара статусу дворске луде. [[Мартин Опиц фон Боберфелд]] је у делу „Аристарх, или о потцењивању немачког језика“ (-{''Aristarchus, sive De contemptu linguae Teutonicae''}-) објаснио да немачки језик има све квалитете књижевног и песничког језика. Године [[1624|1624.]]. објавио је „Књигу немачке поезије“ (-{''Buch von der deutschen Poeterey''}-).

Премартовски период (-{''Vormärz''}-) означава период између [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815|1815.]]. и [[мађарска револуција 1848.|мартовске револуције 1848]]. У књижевности, нова епоха почиње око 1830. Покрет „Млада Немачка“ (-{''Junges Deutschland''}-) јавио се као опозиција рестаурацији монархија. Главни представници овог правца у књижевности су: [[Георг Бихнер]], [[Хајнрих Хајне]], [[Август Хајнрих Хофман фон Фалерслебен|Август фон Фалерслебен]] и [[Георг Хервег]]. Политички ангажовани писци борили су се против конзервативне политике [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]]а и немачких кнежева. Тежили су [[Демократија|демократији]], слободи, друштвеној правди и уједињењу Немачке у [[република]]нском облику. Са литерарног становишта одбацивали су класицистички и романтичарски идеализам, за који су сматрали да је удаљен од реалности. Књижевна дела су настајала у различитим облицима, од новинских чланака до путописа, и показивала су намеру да се обрате најширој, не само интелектуалној, публици. Декретом [[Франкфуртска скупштина|Франкфуртске скупштине]] забрањено је објављивање тих дела у целој Немачкој од 1835/1836.

Патриотска књижевност (-{''Heimatkunst''}-) је блиска покрету натурализма. Најзначајнији пропагатор ове уметности је књижевник и историчар уметности [[Адолф Бартелс]] који је први пут употребио концепт патриотске уметности у свом чланку из [[1898|1898.]]. за часопис „Кунстварт“ (-{''Der Kunstwart''}-).

Покрет [[Дадаизам|Дада]] рођен је 5. фебруара [[1916|1916.]]. у [[Цирих]]у. Основали су га песници [[Хуго Бал]], [[Рихард Хилсенбек]], [[Тристан Цара]] и сликари [[Жан Арп]], [[Марсел Јанко]] и [[Софија Тојбер]]. Једну кафану су претворили у кафе-клуб књижевника и уметника под именом „Кабаре Волтер“.

Немачка књижевност у [[егзил]]у (1933-1945) је настала као реакција против [[Нацизам|нацизма]]. Обележила су је два важна историјска догађаја: спаљивање књига у [[Берлин]]у 10. маја [[1933|1933.]]. и напад Немачке на суседне земље 1938-1939. Центри немачке емиграције формирали су се у Паризу, Амстердаму, Стокхолму, Цириху, Прагу, Москви, Њујорку и граду Мексику. Тамо се преселило и издаваштво.