Оногошт (жупа) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 188.255.146.120 (разговор) на последњу измену корисника MickiBot)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека: Nikola altomanovic map.png |thumb|170px|right|Жупа Оногошт у вријеме [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]]]
[[СликаДатотека: 1373 Propast Nikole Altomanovica Vojinovica.jpg|thumb|200px|right|1. Ширење Босне на Алтомановићеву жупу Оногошт ; 2. Ширење Балшића ; 3.Данашње границе Црне Горе.]]
'''Оногошт''' (''Onogoste'') стара словенска жупа у крашком пољу ([[Никшићко поље]]) и cачувала је свој несловенски (германски) назив кроз каснији период средњег вијека. Окружена планинама, до висине од око 1200 метара, била је настањена у античко вријеме. Ту се налазило римско насеље Андерба, односно, касноантички [[каструм]] Анагаста, са важним раскршћем путева, на данашњем локалитету Моштаница.
 
== Дукљански период ==
Као континенталана жупа, у дукљанској држави по [[Барски родослов|Барском родослову]], налазила се у источном дјелу [[Подгорје (област по Барском родослову)|Подгорја]]{{напомена|Према замислима писца Барског родослова о организацији државе, коју је он изразио у одлукама тзв. сабора у Дувањском пољу, у глави XXX четврти дио Tетррархије: „који се на словенском зове Подгорје, а на латинском Submontana“ ова област је добила такво име зато што је њен геграфски положај био посматран са приморја.}} ([[Подгорје (област по Барском родослову)|Submontana]]) као и жупе: [[Пива (жупа)|Пива]], [[Комерница (жупа)|Комерница]] и [[Морача (жупа)|Морача]]. У континенталним жупама, Словени су задржали стару економику, ослоњену више на сточарство него на пољопривреду. Кроз [[Оногошт]] је још у антици пролазио трговачки пут, из јадранског приморја (околине данашњег [[Дубровник|Дубровника]]) преко [[Требиње|Требиња]] (''Tribunia''). У жупи се овај пут спајао се са путем који је водио из [[Лушка жупа|Лушке]] и [[Подлушка жупа|Подлушке жупе]], односно [[Скадар|Скадра]]. Такође користио се и стари римски пут (Anagastum – Risinium) а из [[Рисан|Рисна]] се спајао са „дубровачким“ прије уласка у жупу. Након проласка кроз [[Оногошт]], пут је излазио на жупу [[Комерница (жупа)|Комерница]] и водио према унутрашњости, у [[Рашка|Рашку]].
 
== У српској држави ==
Након Дукље (Зете) жупа Оногошт је била у границама средњовјековне државе [[Краљевина Србија у средњем веку|Србије]]. Статус караванског одморишта и размах трговине, поспијешио је и развој насеља [[Оногошт]]. У њему је краљ Милутин, у јуну [[1318]]. године, а касније и цар [[Стефан Урош V|Урош]], ([[1362]]) водио преговоре са [[Дубровник|Дубровчанима]]. Становници жупе, често су одлазили у приморске градове, посебно у [[Дубровник]], гдје су налазили послове и учили занате. Након распарчавања српске државе од стране обласних господара, жупа Оногошт је у власти [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића (Војиновића)]].
 
== У границама Великог војводства Косача и Краљевине Босне ==
 
Године [[1373]]. послије сукоба са Коалицијом ([[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]], кнез [[Лазар Хребељановић|Лазаром]] и угарски краљ Лудвиг I) жупа је отета од српског властелина, жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића ]] и присаједињена бановини (убрзо краљевини) Босни. Ушла је у посјед породице [[Косаче|Косача]]. Жупа је била под великим војводама: [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]], [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљом Хранићем Косачом]] и [[Стефан Вукчић Косача |Стефаном Вукчићем Косачом]]. Преко жупе Оногошт, Стефан Вукчић Косача је са војском ивршио [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|упад у Зету]] ([[Српска деспотовина|Српску деспотовину]] [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]]) све до [[Бар|Бара]], који је и заузео, 20.септембра 1441.
 
== Турско освајање ==
Године 1463. код трга Пљевља, на ријеци Брезници, херцег Стефан је изгубио битку са надирућим Османлијама. По паду Босне, исте године, Турци су постепено заузимали и остале крајеве Велког војводства, међу којима и жупу Оногошт. Последњи је пао [[Херцег Нови|Нови]], [[1483]]. године. Некадашњи средњовјековни посједи, по титули херцега и презимену Стефанових насљедника (Херцеговићи) касније ће се називати [[Херцеговина]], односно [[Стара Херцеговина]].
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Литература ==
* Група аутора: Историја Црне Горе, Титоград,1967-1970.године - књига 1 и 2 (2 том); Издање Редакције за историју Црне Горе.
 
[[Категорија:Средњовјековне жупе (Црна Гора)]]
363.220

измена