Опсада Никеје (1097) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19:
'''Опсада Никеје''' десила се од [[14. мај]]a до [[19. јун]]a [[1097]]. током [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]].
 
== Увод ==
[[Никеја]] је смештена на источној обали језера Асканије, а освојили су је [[Селџуци|Турци Селџуци]] [[1077]]. године. Никеја је постала главни град Румског султаната. Током [[Сељачки крсташки рат|Сељачког крсташког рата]] [[1096]]. сељаци крсташи су харали околином Никеје и онда су били катастрофално поражени од Турака. На основу тако лаке победе над крсташима [[султан]] [[Арслан I]] је веровао да други талас крсташа није никаква опасност. Султан је чак оставио своју породицу и благо у Никеји и отишао источно да се бори против других непријатеља. Није знао да други талас крсташа представљају много боље обучени крсташи, а не сељаци као у првом.
{{Први крсташки рат}}
 
== Крсташи опседају ==
[[Крсташки ратови|Крсташи]] су напустили [[Византијски Цариград|Константинопољ]] крајем априла [[1097]]. [[Готфрид Бујонски]] је први стигао до Никеје заједно са [[Боемунд Тарантски|Боемундом Тарентским]], [[Танкред Галилејски|Танкредом Галилејским]], [[Ремон Тулуски|Рејмондом Тулушким]] и Робертом Фландријским. Са њима су дошли и [[Петар Пустињак]] и остаци Сељачког крсташког похода, те мало Византинаца под Мануелом Бутумитом.
 
Ред 29:
Град су ставили под опсаду [[14. мај]]а, распоредивши се по разним деловима градских зидина. Град је био добро брањен са 200 кула. Боемунд се улогорио северно од града, Готфрид источно, а Рејмонд и Адхемар јужно.
 
== Пораз султана Арслана ==
 
Да би разбили опсаду турски браниоци Никеје су напали крсташе, али Турци су поражени у том окршају и изгубили су 200 људи.
Ред 38:
Остатак крсташке војске стиже до краја маја, а Роберт Куртхоз и Стефан Блуа су стигли почетком јуна.
У међувремену крсташи праве велике опсадне справе, које догурају до једне куле, коју су истовремено настојали поткопати одоздо. Кула је поткопавањем била само оштећена.
[[Датотека:Godfrey_of_Bouillon,_holding_a_pollaxe._(Manta_Castle,_Cuneo,_Italy.jpg|мини|200п|десно|200п|Готфрид Бујонски]]
 
== Долазак Византинаца ==
Цар [[Византијско царство|Византије]] [[Алексије I Комнин|Алексије Комнин]] није хтео да прати крсташе, него се са својом војском кретао иза њих, а логоровао је у оближњем Пелакану. Одатле је слао бродове и помагао крсташима да блокирају језеро Асканију, коју су [[Турци]] дотад користили за снабдевање Никеје храном. Под командом Мануела Бутумита стигли су бродови пуни стрелаца. Генерали Татикије и Цита су дошли са 2.000 пелтаста.
 
=== Византинци тајним преговорима заузимају Никеју ===
После повлачења султана Арслана Турци становници Никеје су писали цару Алексију Комнину молећи за помоћ. [[Алексије I Комнин|Алексије Комнин]] наређује генералу Бутумиту да без знања крсташа тајно преговара о предаји Никеје. Татикије се требао придружити крсташима и директно напасти зидине, а Бутумит се требао претварати да то исто ради, тако да изгледа као да су византијски војници освојили град. Тако је и учињено и Турци су се предали [[19. јун]]а Бутумиту.
 
=== Крсташи су огорчени јер нису могли попљачкати град ===
Кад су крсташи схватили да је [[Алексије I Комнин|Алексије Комнин]] заузео град преговорима, били су јако љути, јер су се надали да могу попљачкати град. Бутумит је проглашен војводом Никеје и забрањује крсташима да улазе у град у групама већим од 10 људи.
Протерао је турске генерале, а породица султана Арслана је отишла за [[Византијски Цариград|Константинопољ]] и ослобођена је уз откуп.
 
=== Крсташи се заклињу Алексију Комнину на оданост и верност ===
Алексије Комнин је дао крсташима новац, коње и друге дарове, али крсташи нису били задовољни, јер су веровали да би имали много више да су сами заузели Никеју. Алексије Комнин није допустио крсташима да иду, док се нису заклели на оданост и верност Алексију Комнину и да ће [[Византијско царство|Византији]] вратити све области, које јој припадају. Један део се већ раније заклео у [[Византијски Цариград|Константинопољ]]у. Танкред Галилејски је најпре одбијао да да заклетву, али на крају су се и он и Боемунд Тарентски заклели.
 
== После ==
Крсташи су напустили Никеју [[26. јун]]а у две групе. У првој групи су ишли Боемунд Тарентски, Танкред Галилејски, Роберт Куртоз, Роберт Фландријски и Татикије. У другој групи су били Балдвин Јерусалимски и Стефан Блуа. Византијски генерал Татикије је путовао са њима да осигура договор о враћању византијских територија [[Византијско царство|Византији]].