|
[[СликаДатотека:System of h0l planes, western Serbia.JPG|мини|десно|300п|[[Перидотит]]и у оквиру офиолитске секвенце, [[Вардарска зона]], [[Маљен]], западна [[Србија]]]]
[[СликаДатотека:Ophiolite suite scheme.jpg|мини|десно|300п|Поједностављена структура офиолита:<BRbr />1. извор магме<br />2. седименти<br />3. пилоу базалти<br />4. базалтни дајкови<br />5. услојени габро<br />6. кумулати дунита и перидотита]]
'''Офиолит''' је секција [[Земља|Земљине]] [[океанска кора|океанске коре]] и горњег дела [[мантл]]а, која је издигнута и налази се изнад нивоа [[море|мора]], а може бити и [[обдукција|обдукована]] на [[континентална кора|континенталну кору]]. Префикс ''офио-'' потиче од грчке речи за змију, док суфикс ''-лит'' означава [[стена|стену]], од грчке речи ''литос'', а назив потиче од зелених стена ([[спилит]]а и [[серпентинит]]а), од којих се састоје многи офиолити.
Термин ''офиолит'' први пут је употребио АлександaрАлександар Броњијар<ref>Brogniart, A. (1813) ''Essai de classifacation mineralogique des roches melanges,'' Journal des Mines, v. XXXIV, 190-199</ref> за асамблаж зелених стена ([[серпентинит]], [[дијабаз]]) у [[Алпи]]ма; Штајнман<ref>Steinmann, G. (1927) ''Die ophiolitshen zonen in den mediterranen Kettengebirgen,'' translanted and reprinted by Bernoulli and Friedman, in Dilek and Newcomb, editors, ''Ophiolite Concept and the Evolution of Geologic Thought,'' Geological Society of America Special Publication 373, 77-91</ref> је касније изменио употребу ове речи, при чему је у стене офиолитске секвенце укључио и [[Пилоу лава|пилоу лаве]] и [[рожнац]]е, такође због њихових јављања у Алпима. Термин је јако мало коришћен у другим деловима света, све до касних педесетих година 20. века, односно раних шездесетих година, а описивао је асамблаж аналоган [[океанска кора|океанској кори]] и процесу [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]]. Ови описи били су у складу са два процеса који су тада били познати: (1) опсервацијом трака [[геомагнетска аномалија|магнетских аномалија]] на [[океан]]ском дну, паралелних системима [[средњоокеански гребен|средњоокеанских гребена]], које су Фредрик Вајн и Драмод Матјуз<ref name="Vine F.J. and Matthews D.H. 1963">Vine, F. J. and D. H. Matthews (1963) ''Magnetic anomalies over ocean ridges,'' Nature, 199, 947-949</ref> интерпретирали као формације нове океанске коре на средњоокеанским гребенима и њихово симетрично ширење од гребена ка ободу океана; (2) опсервацијом комплекса [[дајк]]ова (''-{sheeted dike complex}-'') у оквиру офиолитског комплекса [[Тродос]] на [[Кипар|Кипру]], за које је -{Ian Graham Gass}- са сарадницима<ref>Gass, I. G. (1968) ''Is the Troodos massif of Cyprus a fragment of Mesozoic ocean floor?'' Nature, 220, 39-42</ref> тврдио да су настали поновљеном [[екстензија|екстензијом]] коре и [[интрузија|интрузијом]] [[магма|магме]], чиме је створена формација која се потпуно састоји од дајкова, а која не садржи старије [[стена|стене]]. Морс и Вајн<ref>Moores E. M. and F. J. Vine (1971) ''The Troodos massif, Cyprus, and other ophiolites as oceanic crust: Evaluation and implications,'' Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 268A, 443-466</ref> су закључили да је овај комплекс дајкова могао бити формиран само процесом који је сличан ширењу океанског дна<ref name="Vine F.J. and Matthews D.H. 1963"/>. Због тога је прихваћена теорија да офиолити представљају [[океанска кора|океанску кору]] која је [[обдукција|обдукована]] преко [[континентална кора|континенталне коре]].
Велики значај офиолита лежи у чињеници да се [[стена|стене]] ове секвенце јављају у планинским појасевима, као што су [[Алпи]] или [[Хималаји]], где документују некадашње постојање [[океан]]ских [[басен]]а, који су уништени процесом [[субдукција|субдукције]]. Ова чињеница била је једна од врло важних доказа теорије [[тектоника плоча|тектонике плоча]], а офиолити су увек имали веома значајну улогу у тектоници плоча и интерпретацији формирања планинских венаца.
[[Стратиграфија|Стратиграфска]] секвенца која се опажа у офиолитима одговара процесима формирања [[литосфера|литосфере]] на [[средњоокеански гребен|средњоокеанским гребенима]]:
* [[Седимент]]и: [[муљ]] (црни [[шејл]]) и [[рожнац]]и, седиментовани за време формирања коре;
* Екструзивна секвенца: [[базалт]]не [[пилоу лава|пилоу лаве]], на којима се уочава контакт [[магма|магме]] и морске воде;
* [[Дајк]]ови: вертикални, паралелни дајкови, извор магме за горње слојеве;
* Високо позиционирани интрузиви: изотропни [[габро]], који указује на [[фракциона кристализација|фракционисани]] изврор магме;
* Кумулатни [[перидотит]]и: слојеви богати [[дунит]]ом;
* Тектонизирани [[перидотит]]и: стене из [[мантл]]а, углавном [[харцбургит]]и и [[лерзолит]]и.
== Извори ==
== Види још ==
* [[Обдукција]]
* [[Офиолитски меланж]]
[[Категорија:Тектоника плоча]]
|
