Википедија

Папа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Папа''' ({{Јез-лат|Papa}}, {{Јез-грч|πάπας}} — ''папас'',<ref>{{cite web|url=http://education.yahoo.com/reference/dictionary/entry/pope |title=American Heritage Dictionary of the English Language |publisher=Education.yahoo.com |date= |accessdate=[[12. август]]а [[2013]].}}</ref> дечијидечји назив за оца, ''тата'')<ref>{{cite web|url=http://nlp.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=pa/ppas |title=Liddell and Scott |publisher=Oxford University Press |date= |accessdate=[[12. август]]а [[2013]].}}</ref> је [[римска бискупија|римски]] [[бискуп]] и врховни поглавар [[Католичка црква|Католичке цркве]] на целом свету.<ref name="одељак880">{{cite web|url=http://www.vatican.va/archive/ENG0015/_P2A.HTM#PZ|work=Catechism of the Catholic Church|title= Christ's Faithful - Hierarchy, Laity, Consecrated Life: The episcopal college and its head, the Pope|publisher=Libreria Editrice Vaticana|location=Vatican City|year=1993|accessdate=[[12. август]]а [[2013]].}}</ref> Католици сматрају римског папу за наследника [[Свети Петар|Светог Петра]], апостола. Садашњи папа је [[Папа Фрања|папа Фрања]], који је изабран на последњој конклави, [[13. март]]а [[2013]], наследивши [[Папа Бенедикт XVI|папу Бенедикта XVI]].<ref>
{{cite news
|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Beli-dim-oznacio-izbor-novog-pape.sr.html
Ред 26:
:''И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.'' <sup>''превод Вука Караџића''</sup>
 
Ова изјава засновала је две надлежности Цркве, над Земљом и Небом; сребрни и златни кључ представљају ову надлежност. Сребрни кључ симболизује моћ да се везује и развезује на Земљи, а златни исту моћ над Небом. <ref name="Ватикан">{{cite web|url=http://www.vatican.va/news_services/press/documentazione/documents/sp_ss_scv/insigne/sp_ss_scv_stemma-bandiera-sigillo_en.html |title=STATE OF VATICAN CITY - Flag, Coat of Arms and Seal |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref>
 
Други познати део папских регалија је и ''риболовчев прстен'', златни прстен украшен сликом Светог Петра у чамцу како баца мрежу, са именом папе који га носи око ње. Овакав прстен се први пут спомиње у писму папе [[Папа Клемент IV|Клемента IV]] свом нећаку из [[1265]], где спомиње да су папе уобичајиле да печате јавне документе са окаченом папском булом, а приватна писма са ''„... печатом Риболовца”''. Овакав прстен на руку новоизабраног папе ставља кардинал-канцелар (најчешће се означава италијанском титулом [[камерленго]] ({{Јез-лат|Camerlengo}})) <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13060a.htm |title={The Ring of the Fisherman} |publisher=Newadvent.org |date = 011. 022. 1912. |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref><!-- референца за прво спомињање, начин коришћења и ко ставља и кад прстен папи на руку -->, а по папиној смрти, [[камерленго]] га скида и разбија чекићем, тиме симболично окончавајући ауторитет покојног папе.
 
''-{Umbracullum}-'' је балдахин који је украшен црвеним и златним пругама је почео да користи [[папа Александар VI]] према обичају краљева да прикаже земаљску моћ папства. Носио га је човек који је стајао иза папе и увек је био означен грбом камерленга (који води Цркву током ''-{[[Sede Vacante]]}-'', папског [[интерегнум]]а.) и старим грбом [[Папска држава|Папске државе]]. Овај обичај је престао да се упражњава, иако је и даље део хералдике папства и стоји унутар базилике, десно од олтара.
Ред 54:
Иако прогресивно ширење хришћанства Римског царства у [[4. век]]у није дало [[бискуп]]има цивилну моћ над државом, постепено повлачење царске надлежности је током [[5. век]]а оставило папу као вишег царског званичника у [[Рим]]у, а бискупи су све више управљали јавним животом у другим градовима западног Царства. Статус секуларног и профаног вође је очигледно показан у сукобу светог [[Свети Лав I|папе Лава I]] и хунског вође [[Атила|Атиле]] [[452]]. године. Овакав утицај је постајао све већи до [[754]], када је франачки владар [[Пипин Мали]] дао папи део територије која је чинила срце такозване Папске државе. Године [[800]], [[папа Лав III]] је крунисао франачког владара [[Карло Велики|Карла Великог]] за римског цара, што је био основни и велики корак ка будућем [[Свето римско царство|Светом римском царству]]; од тада је постала папска дужност да крунише потчињене му цареве, традиција која је важила до избора [[Карло V (цар Светог римског царства)|цара Карла V]], последњег Светог римског цара којег је крунисао папа, и коју је донекле оживео [[Наполеон Бонапарта]]. Папски суверенитет је нестао анексијом Папске државе од стране Италије [[1870]]. године.
 
Уз папин положај као територијалног владара и највишег кнеза бискупа хришћанства (што се посебно огледало у ренесансним папама као што су [[папа Александар VI]], амбициозан, иако спектакуларно коруптабилан политичар и [[папа Јулије II]], сјајан генерал и државник) и духовног поглавара Светог римског царства (посебно истакнуто у периодима сукоба са царевима, као што су понтификати папе [[Папа Гргур VII|Гргура VII]] и папе [[Папа Александар III|Александра III]]), папа поседује и извесни степен политичке и привремене власти као ''врховни понтиф'' ({{Јез-лат|Pontifex Maximuss}}). Најпознатији примери папског политичког утицаја су [[папска була|була]] ''-{Laudabiliter}-'' из [[1155]]. (која даје благослов [[Хенри II од Енглеске|Хенрију II од Енглеске]] да нападне [[Ирска|Ирску]]), була ''-{Inter Caeteras}-'' из [[1493]]. (која је довела до мира у Торседиласу [[1494]], који је поделио свет на територије под шпанском и португалском влашћу<!-- референца за део да је поделила свет, не и за мир у Торселидасу --><ref>[http://www.scholarlyfox.com/files/2a.pdf ]{{dead link|date=March 2013}}</ref>), була ''-{Regnans in Excelsis}-'' из [[1570]]. (којом је екскомуницирана [[Елизабета I од Енглеске]]<ref>{{cite web|url=http://www.papalencyclicals.net/Pius05/p5regnans.htm |title=Regnans -{in Excelsis} |publisher=Papalencyclicals.net |date= |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref>), као и була ''-{Inter Gravissimas}-'' из [[1582]]. (којом је уведен [[Грегоријански календар]]<ref>{{cite web|url=http://www.papalencyclicals.net/Greg13/index.htm |title=Pope Gregory XIII |publisher=Papalencyclicals.net |date= |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref>).
 
== Смрт и избор новог папе ==
Ред 66:
Папу је раније бирао виши клир настањен у и око Рима. Године [[1059]], електорат је ограничен само на кардинале Римске цркве, и појединачни гласови кардинала-електора су били изједначени до [[1179]]. године. Папа је углавном члан [[Колегијум кардинала|Колегијума кардинала]], али теоријски, сваки мушки католик (укључујући и лаика) може бити изабран; ипак, [[папа Урбан VI]] је био последњи изабрани који није био кардинал у време избора. Канонски закон налаже да ако изабраник није бискуп или је лаик, прима бискупско рукоположење од декана Колегијума кардинала пре него што прими понтификат. Према важећем канонском закону, папу бирају кардинали-електори, односно, сви кардинали који су у тренутку почетка Конклаве млађи од 80 година.
 
Други лионски сабор је сазван [[7. мај]]а [[1274]]. године између осталог да би регулисао избор папе. Сабор је одлучио да се Колегијум кардинала мора састати у року од десет дана од папине смрти, и да кардинали не смеју да напусте конклаву док папа не буде изабран; <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/09476c.htm |title=Други лионски сабор |publisher=Newadvent.org |date = 011. 10. 1910. |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref><!-- референца за време одржавања сабора и да кардинали не смеју да оду док папа не буде изабран --> ово је било условљено трогодишњим ''-{Sede Vacante}-'' након смрти папе [[Папа Клемент IV|Клемента IV]] [[1268]]. године. до средине [[16. век]]а, изборни процес се развио до мање-више данашњег облика, мењајући време од смрти папе до сазивања Колегијума кардинала.
 
Традиционално се гласа акламацијом, избором одређеног комитета или пленарним гласањем. Акламација је најједноставнија процедура, која се састоји само од гласања говором, али је последњи пут коришћена [[1621]]. године. [[Папа Јован Павле II]] је избацио из канона гласање акламацијом и преко комитета, тако да ће надаље папе бити биране искључиво редовним гласањем Колегијума кардинала путем гласачких листића.
 
Избор папе се скоро увек одржава у [[Сикстинска капела|Сикстинској капели]] у [[Ватикан]]у<ref>{{cite web|author=Jurica KERBLER |url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:419936-Vatikan-Kako-se-bira-novi-papa |title=Како се бира нови папа („Вечерње новости“, 15. фебруар 2013) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref> на заседању које се назива ''Конклава'' (од [[латински језик|лат]]. ''-{cum clavi}-'' – ''под кључем'', јер се двадесет дана након папине смрти, Колегијум кардинала у заседању закључава док не изаберу новог папу). Три кардинала се бирају да сакупе гласове одсутних кардинала (због болести), три се бирају да броје гласове и три да поново преброје гласове. Листићи се деле и сваки кардинал записује име по свом избору и заклиње се гласно да гласа за оног којег ''под Богом сматра да треба бити изабран'' пре него преда листић. Гласање се траје док папа не буде изабран двотрећинском већином (''-{Universi Dominici Gregis}-'' дозвољава просту већину након неизбора после 12 дана).
 
Један од најпознатијих догађаја Конклаве је начин којим се резултати гласања објављују свету. Након што се листићи преброје, спаљују се и дим одаје резултат: црни (који се добија стављањем сламе на ватру, данас помоћу хемикалија) оглашава да папа није изабран, а бели да јесте. <ref name="catholic-pages">{{cite web|url=http://www.catholic-pages.com/pope/election.asp |title={Electing a Pope} |publisher=Catholic-pages.com |date = 066. 044. 2005. |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref><!-- референца за боју дима --> Због несигурности оваквог метода, као и грешака при избору њега и његовог претходника, [[папа Јован Павле II]] је одредио да се избор папе објављује и звоњавом звона Базилике Светог Петра. <ref name="catholic-pages" /> Када је изабран, декан Колегијума кардинала тражи од изабраног кардинала да прихвати положај, што он чини речју „''-{Accepto}-''” (или, у супротном случају, ''-{Non accepto}-''), и да каже које ће име користити као папа<ref name="Conclave">{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/04192a.htm |title={Conclave} |publisher=Newadvent.org |date = 15. 033. 1904. |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref> (што се усталило од [[535]]). Тада виши кардинал ђакон излази на балкон над Тргом светог Петра и објављује:
 
 
Ред 81:
:''Најузвишенијег и најпреданијег Господина, Господина [име] Свете Римске Цркве кардинала [презиме] који себи узе име [папско име]''.
 
До [[1978]], након избора је следила процесија уз велику помпу од [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] до [[Базилика Светог Петра|Базилике Светог Петра]] са папом ношеним на почасном трону ''-{sedia gestatoria}-''. Тамо би папа био крунисан тијаром и објављивао свој први благослов, познати ''-{Urbi et Orbi}-'' ([[латински језик|лат]]. ''Граду [тј. Риму] и Свету''). <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/15221a.htm |title={Urbi Et Orbi} |publisher=Newadvent.org |date = 011. 10. 1912. |accessdate = 12. 033. 2013.}}</ref> Након тога је следило паљење бакље која би засјала и нагло се угасила уз прокламацију ''-{Sic transit gloria mundi}-'' (''Тако прође слава света''). Након тога би папа требало да положи папску заклетву (понекад погрдно звана ''Заклетва против модернизма''), што су папе након [[Папа Јован Павле I|Јована Павла I]] одбили.
 
== Критике папства ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Папа”