У [[Средњи вијек|Средњемсредњем веку]] словенска племена су насељавала велике области земаља модерне источне, северне и северо-источнесевероисточне [[Немачка|Немачке]], укључујући и острво Руген, кога су словени називали ''Рујан''. Племена која су насељавла острво по њему је названо Рујани, Рујини, Рујанци. На острву је постојао дрвени [[паганизам|пагански]] верски центар са светилиштем у част [[стара словенска вера|словенског]] божанства [[Световид|Световида]]а на рту [[Рт Аркона|Аркони]].
Рујани су били су у војно-племенском савезу са [[Бодрићи|Ободрити]]ма, [[Поморани]]ма и другим словенским племенима.
Бавили су се претежно [[Сточарство|сточарством]], [[пољопривреда|пољопривредом]] и [[риболов]]ом. Према налазима археолога, имали су јаке трговинске везе са [[Скандинавија|скандинавским]] и [[Балтичке државе|Балтичким]] државама и водили ратове са суседима, да заштите своју територију. Током ових ратова Рујини су изгубили своју независност [[1168|1168.]]. године када је срушена њихова градска тврђава у Аркони и уништено светилиште бога Световида.
Према [[Данска|данској]] историографији рујански кнез Јаромир је пао у вазални однос према [[Данска|данском]] краљу, а острво аркона је постало део бискупије са центром у [[Роскилде|Роскилди]]. Током овог периода Рујани су присилно масовно превођени у [[хришћанство]].
Године [[1234|1234.]]. Рујани су се ослободили данске владавине и проширили своје поседе на просторе данашње немачке покрајине [[Мекленбург-Западна Померанија]], где су осовали град, данас познат као [[Штралзунд]] (Поморско Стрзелово).
Године [[1282|1282.]]. рујански кнез [[Вацлав II Пшемисл|Вишеслав (Вацлав) II]] закључује споразум са немачким краљем [[Рудолф I Хабзбуршки|Рудолфом I]] споразум, којим Рујани постају део [[Свето римско царство|Немачко-римског царства]]. У наредних неколико векова, Рујани се постепено потпуно [[Германизација|германизују]].
Године [[1325|1325.]]. умро је последњи рујански кнез [[Вацлав III Пшемисл|Вишеслав (Вацлав) III Пшемисл]].
